Bez nekoliko najboljih koledž-igrača koji će na Draft (što zbog povreda, što zbog sopstvenih odluka, što zbog činjenice da će među profesionalce posle treće godine studija, kao "juniori"), održan je novi Senior Boul, poslednjih godina najprestižniji koledž "All-star" susret onih igrača koji bi da se oprobaju i na tzv. "sledećem nivou".
Iako ovaj meč ima izuzetno veliku pažnju kod medija, valjda jer na njemu nastupaju "najbolji i samo oni", ipak treba podsetiti na neke činjenice. Na primer, prošle, 2009. godine, čak 86 učesnika Senior Boula izabrana su potom na NFL Draftu. Ali.. (čuveno "ali" se uvek nekako prikrade) "samo" 11 igrača koji su učestvovali u toj utakmici izabrano je potom u prvoj rundi, dok je samo jedan od njih (Bi-Džej Radži) bio među Top 10 pikova.
Iako ovaj meč ima izuzetno veliku pažnju kod medija, valjda jer na njemu nastupaju "najbolji i samo oni", ipak treba podsetiti na neke činjenice. Na primer, prošle, 2009. godine, čak 86 učesnika Senior Boula izabrana su potom na NFL Draftu. Ali.. (čuveno "ali" se uvek nekako prikrade) "samo" 11 igrača koji su učestvovali u toj utakmici izabrano je potom u prvoj rundi, dok je samo jedan od njih (Bi-Džej Radži) bio među Top 10 pikova.
Dakle, Senior Boul lako može da zavara svojom pompeznošću, ali (ponovo to "ali") - itekako šta ima da se vidi na njemu. O, da.. itekako. I ovo je priča upravo o onome što je na Senior Boulu moglo da se vidi poslednjeg dana januara 2010. godine.
Najpre, da razjasnimo nešto.
Kada nema Ndamukonga Suha u defanzivnoj liniji neko će od koledž-AF zaljubljenika reći "pa onda nema ni defanzivne linije", ali - kada u DL stoje Tajson Alualu iz Kalifornije, Brendon Grejem iz Mičigena i, na primer, Džared Odrik sa Pen Stejta, onda ekipa koja je sa druge strane linije skrimidža itekako ima problem. A kada iza pomenutih linijaša stoje igrači poput Šona Vederspuna, lidera Mizurija, pa Derila Vošingtona sa defanzivne čarolije zvane TCU, a uz njih stoje i kolege lajnbekeri poput Koe Misija iz Jute i Ej-Džej Edsa iz Ajove - e, onda već zadatak rivala postaje nemoguć. Ma ko da je sa druge strane.
Upravo su oni, kao i ostatak ekipe "Severa", bili najzaslužniji što je "Jug" poražen sa ubedljivih 31:13 iako je u svojim redovima imao i zvezde poput QB-a Zeka Robinsona (Oklahoma Stejt) i Tima Tiboua (Florida, jelte), RB/WR-a Dekstera Meklastera (sa druge planete), RB-ova Entonija Diksona (Misisipi Stejt) i Stafona Džonsona (USC) ili risivera kao što su Rajli Kuper (Florida) i Džeremi Vilijams (Tulejn).
Grejem je na liniji dominirao svojom brzinom i okretnošću (dva seka, fambl, milion dobijenih duela), neretko je imao svesrdnu pomoć u Alualuu (potpuno nadvisio učinak kolega iz "Juga", među kojima je bio i superteškaš Teren Kodi), a lajnbekeri "Severa" pokazali su zašto su na ovom blogu neki od njih već odavno isticani kao apsolutni lideri svojih ekipa. Ne, nema ova priča veze sa vođom kao što je to Vederspun (apsolutni miljenik autora bloga nakon što je pre dve sezone na meču sa Ilinoisom tada izvrsnog kvoterbeka Đusa Vilijamsa toliko nadigrao - da je pred kraj meča posle svakog poteza iz impresivnog serijala pokazivao rukama kao da cedi voće (đus, jelte) i to jer je (iznova i iznova) zaustavljao igrača koji je prethodno smatran jednim od najvećih srednjoškolskih talenata za poziciju QB-a). Ne, ovde se radilo o elementarnim AF-stvarima kod defanzivaca, stvarima kao što su čitanje igre napada, reakcija, bezgrešnost u obaranju. I tako u nedogled.
Sa druge strane (istog tima), oni koji su ovaj blog pratili od njegovog nastanka mogli su na ovom meču da se uvere u čudesnost priče o Mardiju Gilijardu. Risiver Sinsinatija je uz pomenutog DE Mičigena Grejema poneo epitet najboljeg na utakmici, delom zbog 100+ jardi hvatanjem uz jedan tačdaun, delom i zbog igre bez greške (brzina, kvalitet istrčanih ruta, separacija od čuvara, "građenje prostora" prilikom spremanja za hvat, sigurnost ruku). Istina, imao je "Sever" više raspoloženih QB-a nego "Jug" (Den LeFivor sa Centralnog Mičigena, Toni Pajk sa "Gilijardovog" Sinsinatija, pa donekle i Šon Kenfild koji je na Oregon Stejtu bio jedan od retkih Pac-10 QB-a koji su igrali "Pro-style offense" naspram (u suparničkoj ekipi) Zeka Robinsona sa Oklahoma Stejta (impresivan završni drajv na kraju prvog poluvremena), indisponiranog Tiboua i nedorečenog bivšeg košarkaša Zapadne Virdžinije, pokretljivog Džereta Brauna), no to ne umanjuje kvalitet koji su pokazali Gilijard i "severni" saigrači.
O njima, a i ovim pomenutim, nešto više informacija u danima koji slede. A do tada, dva kraća prikaza Senior Boula 2010:
hvala na divnoj reportazi!mr.stana
ReplyDelete