Priča beskućnika: Mardi Gilijard

Prošle jeseni, tamo negde u septembru 2008, u jednom od svojih pregleda uvodnih kola NCAA šampionata, fotografiju mladog risivera Sinsinatija potpisao sam kao "Otkrovanje: Mardi Gilijard". Bio je to već sam kraj podužeg opisa i ovog momka sam stigao tek spomenem kao "vrlo interesantnog", jer me je ostavio bez teksta, i to u porazu svog tima od tada moćne Oklahome. Godinu i nešto više dana kasnije - polako ali sigurno ulazi u legendu koledž-fudbala. Godinu i nešto više dana ranije - polako ali sigurno ulazio je u kola u kojima je spavao. I to nakon što je završio sva tri svoja posla, hranio beskućnike nalik sebi, a sve u nadi da će se čudo desiti nakon što je ostao bez stipendije. Priča o pokajanju možda je ipak tačnija verzija ove "priče beskućnika".

U jesen 2006. Gilijard (Gilyard) je platio danak mladalačkim iskušenjima kojima nije mogao da odoli. Tadašnji trener "Bearcats"-a, Mark Dantonio ukinuo mu je univerzitetsku stipendiju jer ne samo da je imao očajne ocene, već predavanjima gotovo da nije ni prisustvovao. Ko ne ispuni školske standarde, ma koliko oni ponekad bili "labavi" u NCAA, ne može da igra. A ko ne ispuni neke osnove standarde ponašanja ne može da računa ni na stipendiju. Doveden kao kornerbek, otpušten je kao propalica. I, pritom je nastao dug: Univerzitetu Sinsinati od tog trenutka je bio dužan 10.000 dolara za sve što je bilo uloženo u njega.

Majka nije želela da ga primi kući. Ne zato što nije imala nameru da ga više ikada vidi zbog takvog ponašanja, već zato što mu je poručila da mora sam da pronađe rešenje iz onoga u šta je sam upao. I, tu negde počinje priča o pokajanju.

Gilijard je spavao u kolima koje mu je pozajmio brat njegove tadašnje verenice. Ustajao bi u ranu zoru, odlazio na svoj prvi posao, potom bi gde god da može pronalazio mesto da se presvuče i prodaje "od vrata do vrata" kuhinjske aparate, a zatim na treći posao, u piceriji. U međuvremenu je svraćao do onoga što mi zovemo "narodne kuhinje", gde bi prezalogajio a potom pomagao ostalim beskućnicima da se nahrane. Kada god bi našao vremena, proveo bi ga u lokalnom hrišćanskom centru za mlade, gde se družio sa mališanima koji su posle škole čekali da po njih dođu roditelji ili hranioci. Ponekad bi uspeo da prespava kod svojih nekadašnjih saigrača, ali je i dalje bio beskućnik, koji je noći provodio u pozajmljenim kolima.

Dva duga je ipak vratio. Jedan prema sopstvenim talentima, jer je sebe naterao da, radeći tri posla, sakupi novac neophodan da plati što nije opravdao poverenje ukazano kroz stipendiju. Drugi dug je vratio kada se čudo koje je čekao - desilo. "Bearcats"-i su doveli novog trenera, a nakon što je odgledao video-zapis Gilijardovih poteza Brajan Keli ga je pozvao da se vrati u tim, kada otplati ono što duguje. I - vratio se.

Zablistao je na terenu, gotovo istog časa. Ne samo da je postigao prvi tačdaun Sinsinatija vraćanjem kik-ofa posle 146 utakmica u kojima su poklonici "Bearcats"-a na tako nešto čekali, već je 2008. završio kao najbolji hvatač tima sa preko 1.200 osvojenih jardi i 11 tačdauna. Ovu sezonu je kao hvatački lider najboljeg NCAA tima iz Ohaja takođe obeležio gotovo istovetnim učinkom, a u meču sa Pitsburgom, za "Big East" titulu, posle deficita od 10:31 na ovom gostovanju pokazao je da gotovo da mu nema ravnog. Pet hvatanja za 118 jardi + 256 jardi prilikom "vraćanja" kik-ofa + tačduan od 99 jardi iz jedne takve situacije + tačdaun hvatanjem + hvatanje za konverziju od dva poena koja je donela izjednačenje na 38:38. Nakon što "Panteri" nisu uspeli da postignu PAT posle svog poentiranja, "divlje mačke" jesu i, Sinsinati je sezonu 2009. završio sa učinkom 12-0 i pravom da kao prvak konferencije učestvuje u nekom od BCS Boul mečeva.

A Gilijard? I dalje u svojoj sobi drži patike koje je nosio poslednjeg dana koje je proveo kao drvodelja. Na njima se i dalje vide ostaci piljevine. Nema nameru da ih se otarasi, niti da ih očisti. Služe kao podsetnik na priču o beskućniku. Onom koji je preko trnja stigao do zvezda.