Svi vole Senior Boul. U poslednje vreme, naročito. No, kako vam zvuče imena poput sledećih: recimo, da od kvoterbeka spomenemo Toma Brejdija. Ili Breta Favra. Ili Džona Elveja. Od raningbekova na primer, na primer.. Voltera Pejtona, Gejla Sejersa, Ernija Dejvisa. Ili, neke igrače čija su imena Majk Ditka, Art Monk, Tedi Bruski, Dik Batkas, Bil Romanovski, i tako dalje, i tako bliže..
Niko od njih nije igrao na Senior Boulu. Ali jeste u "East - West Shrine game", utakmici u kojoj se još od 1925. godine najveće zvezde koledž-fudbala okupe i zaigraju na kraju svoje NCAA karijere.
Naravno, u međuvremenu su se pojavili i brojni NFL skauti koji to prate. Pojavile su se i neke druge utakmice, poput pominjanog Senior Boula. Ali, "East - West Shrine game" i dalje ima onu staru dobru draž američkog fudbala: koledž-igrači, na kraju svojih koledž-karijera, igraju za svoju dušu. Dobro, i za neka budna oka od čijeg bi utiska mogao da im zavisi nastavak života.
Ovo je priča o "East - West Shrine" utakmici iz januara 2010.
Mnoge "malo poznate" ali ipak zvezde koledž-fudbala okupile su se na ovoj utakmici, pomalo u senci onoga što sledi u subotu na Senior Boulu. Bilo je tu i već dokazanih kvoterbekova (Deril Klark - Pen Stejt, Maks Hol - BYU, Tod Rizing - Kanzas) i proslavljenih defanzivaca (S Kem Čenselor, VA Tech, DE Greg Hardi Ole Miss, S Džastin Vudal, Alabama) i njima sličnih. pak, autoru ovog bloga svidela su se izdanja nekih drugih igrača, ne zato što su se "pojavili niotkud", jer se do East-West Shrine utakmice ne dolazi baš niotkud, već zato što su ovi momci po prvi put igrali pred skautima profesionalnih (čitaj NFL) timova, po pravilima koja se ipak razlikuju od onih po kojima su do sada igrali, i to protiv konkurencije koja nije baš nalik onoj na treningu sopstvene koledž-ekipe.
Pre svih, briljirali su igrači na poziciji tajt enda. Endrju Kuorles (Pen Stejt), koji je osam sekundi pre kraja uhvatio kratko dodavanje QB-a Nortvesterna, Majka Kafke, za pobednički TD (konačni rezultat bio je 13:10 za njihovu, ekipu "Istoka"), zatim je svoje izuzetne fizičke predispozicije još jednom pokazao gorostasni Ali Viljanueva sa Army-a (spominjao sam ga ranije kao odličnog hvatačkog tajt enda kojeg mnogi zaboravljaju, ali se vrlo lako oduševe kada vide kako koristi svojih 205 cm visine), a u ekipi "Zapada" blistao je TE Denis Pita sa BYU-a.
Kod hvatača, sve pohvale idu Bleru Vajtu sa Mičigen Stejta (6-2, All American akademac .. ne po učinku, koji nije bio zanemarljiv za Spartance, već po uspehu u studiranju 'ljudske biologije'. Bilo je naročito zabavno gledati kako je studirao gde kornerbekovi greše prilikom sepracije, tu lekciju je očigledno dobro savladao pošto nije imao ni najmanji problem da se izbori za mesto gde će primiti loptu, iako ne spada ni u najviše, ni u najbrže ni u najagilnije hvatače). Uz njega, već pominjani NCAA rekorder Fredi Barns (i dalje mu se lopta lepi za prste), kao i vredni Alrik Arnet sa Zapadne Virdžinije - činili su udarni trio risivera u pobedničkoj ekipi "Istoka", u kojoj je solidnu partiju pružio i WR sa Bafala, Naaman Ruzvelt.
Zapravo, kod "zapadnjaka" su se istakli jedino OLB Stivenson Silvester, koji je pokazao isti kvalitet reakcije kao i tokom univerzitetskih dana u Juti, QB BYU-a Maks Hol koji je imao jedno TD-dodavanje, nedovoljno za pobedu, a prilično je iznenadio RB sa North Dakota State-a Pet Paskal, koji se podjednako dobro snalazio i kada je bio hvatačka opcija, a i kada je trebalo trčati što dalje od defanzivnih teklova.
Sve u svemu, bilo je to jedno zabavno popodne u Orlandu, u kome su odbrane ipak nadigrale kolege iz napada. Zabavno popodne, nekome jer je gledao buduće NFL igrače, a nekome jer se opraštao od svojih NCAA ljubicama koji sada idu "na sledeći nivo".
Rastanci.. Blah.
Za kraj ove priče, evo i nekih zapažanja i video-detalja sa same utakmice "East-West Shrine 2010"
No comments:
Post a Comment