Počela je nova sezona u koledž-fudbalu i to na prilično spektakularan način: odmah su se susrele ekipe koje se nalaze među četiri najbolje rangirane u SAD, a uz to se desilo i prvo veliko iznenađenje, pad tima koji već nekoliko sezona važi za "prijatno, prijatnije, najprijatnije iznenađnje".
Dobrodošli u novi NCAA šampionat u američkom fudbalu. Njegovo praćenje na ovom blogu u sezoni 2011/2012 biće, kao i prethodni, odvijaće se prilično često, ne samo kada se odigraju utakmice (dan, dva, tri posle vikenda) i ne samo uz video-klipove koje će dočarati poene, već i mnogo toga što prati koledž-fudbal u svoj njegovoj lepoti.
Sve je u sezoni 2011/2012 počelo "velikim praskom", tj. porazom ekipe TCU-a od Bejlora sa 50:48. Video-prilog sa tog meča sledi, ali ono što je važno reći to je da je ekipa sa "Hrišćanskog univerziteta Teksas (skraćeno TCU), odnosno "rogate žabe" (Horned Frogs) važila za apsolutnog favorita. I ne samo to, u pitanju je tim koji već nekoliko sezona gospodario i u svojoj, slabijoj od ostalih, konferenciji "Mountain West" (što baš i nije mnogo, mnogo teško) ali je isto tako i u Boul utakmicama itekako umeo da pomuti slavu slavnijih rivala.
Ovoga puta "Horned Frogs" su natrčale na itekako raspoloženi Bejlor, koji stiže iz daleko jače konferencije, Big 12, ali u kojoj obično vladaju Oklahoma (ove godine 1. na predsezonskoj rang-listi), Teksas, a neretko i Oklahoma Stejt, Teksas Tek, Teksas A&M, pa i Kanzas i Mizuri. Štaviše, u ovom trenutku Big 12 ima šest timova rangiranih među 25 najboljih u Americi.
Ipak, niko nije očekivao da će Bejlor da napravi senzaciju, a uspeo je - predvođen kvoterbekom Robertom Grifinom Trećim (stvarno ima to "III" u imenu). "RG III", koji je svojevremeno bio NCAA prvak u trčanju na 400 metara sa preponama, a čak uspeo da dođe i do polufinala američkih kvalifikacija za Olimpijske igre, ovoga puta je preskočio najveću prepreku u svojoj karijeri: sjajni TCU. Uradio je to sa stilom - pet tačdauna protiv ekipe koja je prošle sezone dozvoljavala rivalima samo 229 jardi po utakmici. Ovoga puta Bejlor je već do poluvremena stigao do 360, a na kraju čak do 564.
Grifin je, pritom, umalo bio tragičar: veliko vođstvo je prokockano u 4. četvrtini jer je TCU, koji je ostao bez prve zvezde (QB-a Endija Daltona koji je otišao u NFL), serijom od 25:0 preokrenuo rezultat u svoju korist. Na sve to, RG III je napravio i fambl pred kraj, ali je potom u završnom napadu uspeo da u trik-akciji uhvati loptu za novi prvi daun, koji je potom omogućio šut za konačnih 50:48 i pobedu. Evo nekih detalja sa te utakmice, tačnije najboljih poteza Bejlora, ekipe zbog koje će sekondari TCU-a dugo pamtiti početak sezone 2011/2012:
Obično bi duel trećerangirane ekipe (Oregon) i četvrtorangirane (LSU) zauzeo prvo mesto u izveštaju na ovom blogu, ali ni druga pozicija nije loša. Tim pre što je LSU do konačnih 40:27 u svoju korist stigao uz dosta grešaka rivala, naročito u igri specijalnih timova. Povrede dva glavna trkača, Lamajkla Džejmsa i Kenjona Barnera, u mnogome su smanjile šanse Oregona na ovom meču, čak i kad se ima u vidu da LSU i nema baš nekog kvoterebeka, a i taj "ne baš neki" starter (Džordan Džeferson) je suspendovan. Ipak, surova snaga ekipe Lujzijana Stejt Univerziteta pregazila je rivala koji se oslanja uglavnom na brzi spread napad, pa su Spenser Ver (97 jardi trčanjem) i Majkl Ford (94) sa ukupno tri tačdauna trasirali put LSU "tigrova" do ubedljivog trijumfa. Evo kako je to izgledalo:
Što se ostalih rangiranih timova tiče, oni su mahom bili uspešni. Prvak Ouburn je, posle odlaska gotovo čitave šampionske generacije, tek preokretom u poslednja tri minuta, sa dva završna tačdauna pobedio autsajdera, Juta Stejt, sa 42:38, a "trojanci" sa USC-a su se dugo mučili protiv Minesote ali su do 19:17 stigli uz nestvarnu partiju hvatača Roberta Vudsa (rekordnih u istoriji univerziteta 17 hvatanja i to za 177 jardi i 3 TD). Sa druge strane, 16-rangirani Notr Dejm je izgubio od Južne Floride sa 23:20 u utakmici čije je drugo poluvreme prilično kasnilo jer je po prvi put u istoriji stadion "Borbenih Iraca" evakuisan zbog nadolazećeg nevremena.
Sjajan je bio i duel Bojsi Stejta (5.) i Džordžije (19.), ne toliko zbog napada "buldoga", koji je dugo tražio sebe (i nije se baš pronašao protiv dominantne, seniorima popunjene defanzivne linije Bronkosa), već zbog maestralne egzekucije Bojsi Stejta, njihovih lucidnih akcija i odlične preciznosti kvoterbeka Kelena Mura. Pogledajte kako to rade momci sa plavog terena:
No comments:
Post a Comment