Kada je Nemac srećan što je Japanac osvojio Hajsmana

Robert Grifin Treći, kvoterbek Bejlora, dobitnik je Hajsmanovog trofeja, priznanja koje se pred kraj svake sezone dodeljuje za najboljeg igrača u koledž-fudbalu.

RGIII, kako je poznatiji u ovom sportu, uspeo je po prvi put u istoriji svog univerziteta (ne baš nekoj NCAA supersili u američkom fudbalu), dobije ovu nagradu i tako iza sebe ostavi mnogo poznatija imena. Ipak, kako je igrao u ovoj sezoni, uopšte i ne čudi što je baš njemu pripala većina od nekoliko stotina glasova, ponajviše medijskih predstavnika, ali i bivših dobitnika Hajsmana koji čine manjinu žirija.

Kao junior, ovaj momak koji će 12. februara 2012. napuniti 22 godine, ostavio je jaku konkurenciju iza sebe (QB Stenforda Endrjua Laka, RB Alabame Trenta Ričardsona, RB Viskonzina Montija Bola i DB LSU-a Tajrana Metjua). A ostavio ih je uz učinak od 3.998 "bačenih" jardi, 36 tačdaun dodavanja i samo šest presečnih, kao i 644 jarde osvojene trčanje, uz dodatnih devet tačdauna. No, statistika je priča za sebe. Njegova priča je, od samog početka, nesvakidašnja.

Rođen je u Japanu. Ne baš klasično mesto za nekog ko osvoji Hajsmanov trofej, zar ne? Ipak, ne čudi, jer su mu i otac i majka pripadnici vojske SAD, pa su se tamo našli u službi kada je RGIII došao na svet. A on je svet osvojio svojim sportskim talentom.

Pa opet, on isprva uopšte nije smatran velikim talentom za američki fudbal, već mnogo više za nekog ko bi SAD mogao da predstavlja na Olimpijskim igrama. A tamo američkog fudbala nema. RGIII je bio i ostao jedan od najboljih "preponaša", a još kao srednjoškolcu nije mu bilo ravnog u trčanju na 110 i 400 metara sa preponama. Toliko je bio dobar, da je sa 17 godina dospeo do polufinala američkih kvalifikacija za Olimpijske igre, ali se onda posvetio studijama, a tamo..

Već u prvoj utakmici Bejlora na kojoj je bio u opremi, iako je imao samo 18 godina dobio je šansu da zaigra u završnici. Od te četvrte četvrtine je postao starter. I ne čudi, jer je prvih 209 dodavanja obavio bez presečene lopte, što je bilo sasvim dovoljno za obaranje BCS rekorda, a prvi INT imao je tek u devetom meču u koledž-konkurenciji. Činilo se da sve ide savršenom putanjom, a onda je u drugoj godini studija, odmah na početku - doživeo tešku povredu. Operacija kolena je bila neminovna, a NCAA mu je, kako to i dolikuje, dozvolio dodatnu sezonu nastupa.

I, on je upravo tu dodatnu sezonu (2010. godine je, godinu dana pre vremena, diplomirao na političkim naukama) iskoristio da dominira na terenu. Bio je zaslužan za 50 poena protiv, inače, skoro savršene odbrane TCU-a. Nadigrao je i odbranu Oklahome koja je u meč ušla sa ambicijama da se pobedom približi nastupu u finalu, a potom, odmah posle 66 poena Teksas Teku, skoro sam presudio i Tekasu. Sasvim dovoljno da, uz partije koje je pružao, dovede ekipu "Bears"-a do neočekivano dobrog učinka, 9-3, a sebi omogući da bude svrstan među besmrtne u koledž-fudbalu.

"Mnogo mi je drago zbog njega. Momak je zaslužo trofej, nema šta", rekao je ovim povodom Dirk Novicki, Grifinov "komšija" u Teksasu, gde glavna priča ovih dana nisu ni Dalas Meveriksi, ni Teksas Longhornsi, ni Teksas A&M, ni Teksas Tek. Već mali Bejlor i jedan veliki igrač. Robert Grifin III.