Do finala (i poraza od Ouburna) napad Oregona nije imao premca u elitnom NCAA društvu. A i kako bi, sa 49,3 postignuta poena po meču ili, što stvarno ume da "bode oči" (ali i znanje) protivničkih odbrana - 537,2 osvojene jarde po utakmici.
Ipak, čuveni spread napad oregonskih "pataka" doneo je u pomenutom finalu i naznaku nečeg potpuno novog u igri "Ducks"-a: nove formacije i nove ofanzivne koncepte. Samo ideja? Samo varka za početak meča sa Ouburnom? Ili, ipak, otkrivanje delića karata kojim Oregon raspolaže za sezonu 2011/2012? Hajde da otkrijemo.
Trener Oregona Čip Keli je do besvesti usavršio klasičan "zone read" iz spread formacija, a tu stvari stoje prilično jasno (kao na slici) - kada akcija trčanja (primera radi, u desno) počne, kvoterbek posmatra potpuno slobodnog (nečuvanog) defanzivnog enda na strani ka kojoj neće potrčati raningbek (na slici to je defanzivni end levo, uokviren plavom bojom). U trenutku primopredaje lopte, QB donosi odluku da li će stvarno dati ranigbeku (a daće mu je ako je DE, iako neblokiran, ostao da čuva levi deo prostora), ili će se desiti druga situacija, ona u kojj QB primeti da je DE krenuo da jurca iza ofanzivnih linijaša ka raningbeku, misleći da će ga sigurno stići pošto ga niko ne blokira. Ako to uoči, kvoterbek zadržava loptu i jurca u levo, baš pored zajapurenog defanzivnog enda koji ide ka praznim šakama RB-a.
 |
| Tipičan primer Zone read-a, QB gleda šta radi "zaokruženi" DE |
Naravno, taj koncept nije ništa nov, korišćen je još u starom dobrom "veer" sistemu odlučivanja, odnosno čitanja šta rade odbrambeni igrači prilikom dvostruke mogućnosti koja se nalazi pred kvoterbekom (uručenje lopte ili trčanje sa njom pa pitch ka drugom raningbeku). Kasnije je to doživelo evoluciju pa su neretko kvoterbekovi nastavljali da trče sami, bez da ikome dodaju kada pročitaju šta radi DE (kulminaciju je doživela era Riča Rodrigeza u Zapadnoj Virdžiniji, sa QB-om Petom Vajtom i RB-om Stivom Slejtonom), a onda je Oregon uveo novotarije. Na primer, "patke" su počele da čitaju šta radi defanzivni tekl (unutrašnji igrač defanzivne linije) a ne defanzivni end, i tome slično.
Druga faza razvoja Oregonovog napada, primenjivana u sezoni 2010/2011, uključila je sve više i dva nova fokusiranja u napadu: prvi je bio uvođenje treće trkačke opcije (pored klasičnog zone read-a, QB je na raspolaganju imao i jednog od risivera koji bi, umesto da trči napred, odigrao ulogu "jet sweep"-a, protrčavši iza linije skrimidža baš kada akcija krene). Pa, ako uoči da je bolje dati loptu WR-u koji tutnji u stranu nego odigrati klasično "ili ću dati RB-u, ili ću kao QB potrčati), onda eto nove glavobolje za odbranu.
 |
Drugi koncept je bio "bubble screen", odnosno brzo dodavanje lopte u stranu, jednom od (najčešće tri) hvatača. Cilj je, naravno, navući najpre odbranu da se skoncentriše na trčanje ("zone read" tipa), a onda bi samo sevnula brza lopta u stranu i lako osvajanje jardi zbog dobrog blokiranja ostalih hvatača u blizini i (najčešće) prevelike udaljenosti defanzivnih bekova koji konstantno moraju da paze na napade po zemlji.
Na posletku bi stigao vrhunac izigravanja sada već totalno sluđene odbrane: u istoj akciji najpre lažno trčanje, pa lažni screen, a onda lopta ide duboko, ka najčešće potpuno zaboravljenom hvataču. To otprilike izgleda ovako.
Ok, i šta sad tu ima da se doda novo, kad i ovo retko da je ko uspeo da zaustavi?
Problem na koji je Oregon natrčao u finalu zove se dominantna defanzivna linija rivala. I ne čudi, Nik Ferli i spada u najbolje defanzivne teklove koji su igrali koledž fudbal u 2010. Zato su vrlo brzo propala sva ona prepoznatljiva "inside" trčanja Oregona, a dodavanja nisu bila uspešna zbog brojnih "fire blitz"-eva (petorica od 11 defanzivaca blicuju, najčešće uključujući pomoć dva lajnbekera, dok u Cover 3 šemi sekondarija trio preostalih igrača igra zonu ispod uslovno rečeno "sejftija"). Pa opet, nije Oregonu to bilo na pameti kada se spremao za finale (jer da jeste, verovatno bi se opredelio za drugu strategiju) već je želeo da najnovijom novotarijom (pleonazam?) potpuno šokira suparnika.
Ne baš uigrana, ali svakako dovitljiva zamisao Čipa Kelija otprilike je glasila ovako: do sada sam protivnike mleo sa najproduktivnijim RB-om koledž-fudbala Lamajklom Džejmsom i mladim, ali momkom koji brzo donosi odluke na poziciji kvoterbeka, Deronom Tomasom. Oni su svoje odrađivali kroz "zone read" ili, ako je dodavanje u pitanju, tu su bili sjajni & sigurni hvatači. No, šta da radim kada mi se sad oporavio i drugi sjajan trkač, Kenjon Berner? Smisliću neke nove akcije.
I smislio je. U formacijama koje baš i nemaju neko opšteprihvaćeno ime, Keli je u dijagonalu (posmatrano ka liniji skrimidža) poređao redom raningbeka, kvoterbeka i najagilnijeg risivera. Uz sve to, u igri mu je bio i drugi raningbek, ali ne na uobičajenoj poziciji za trkače, već na mestu slot risivera ("unutrašnji" hvatač, onaj koji je bliže ofanzivnoj liniji). Šta je ovim dobio? Sem novog izgleda na terenu, isprva ništa senzacionalno. Ali, kretnja te četvorke bila je potpuno nova za one koji su posmatrali igre Oregona svih ovih godina od kada je Čip Keli tamo.
Slot raningbek (kako ovo čudno zvuči, zar ne?) je bio u konstantnim pokretima. Bilo da glumi "jet sweep", bilo da dotrči pokraj QB-a pa glumi početak "veer" akcije, a da ne pričamo o onom čudno smeštenom risiveru koji je, sa pozicije tik iza garda i ofanzivnog tekla (da, da...) kretao i kao bloker u akcijama trčanja, i istrčavao rute ne bi li hvatao loptu. Čip Keli je stvorio mali milion kombinacija uposlivši četiri vanserijska talenta da barataju loptom iza linije skrimidža. QB tu ima na raspolaganju nebrojano mogućnosti za trčanje (sopstveno ili dodavanje nekom od članova preostalog trija), ali i dodavanje (pogledati sliku).
 |
| Nove formacije i akcije Oregona, korišćene u BCS finalu - klik za uvećanje |
Da li je Čip Keli hteo samo da iznenadi Ouburn, pa zbog sjajne D-linije rivala i male uigranosti ovih formacija i akcija iz nje (nekorišćene u takmičarskim utakmicama) nije uspeo? Teško. Autor ovog bloga ne bi da poveruje u tako nešto već pre u mogućnost da je time najavio šta će rivale "pataka" čekati u 2011.
Ah, da. Više neće morati da koristi klasičnog risivera (na nacrtanim akcijama to je momak sa brojem 10, Di-Džej Dejvis) ne bi li mu igrao u bekfildu. U igru ulazi .. Lejk Sistrank. Jedan od najboljih srednjoškolskih trkača, koji je odmarao ove godine i učio sistem. Novi. Pa onda najnoviji. I, još jedna loša vest za rivale Oregona: QB Deron Tomas (na akcijama prikazan kao igrač sa brojem 1), RB Lamajkl Džejms (21) i RB Kenjon Barner (24) će biti ponovo tu, jer su tek dve godine bili na studijama, od mogućih četiri. Pa sad zamislite šta sve mogu, iskusniji za jedno BCS finale, a pritom im u pomoć stiže i munja od igrača, Sistrank koji je svoje rivale ovako ostavljao iza sebe:
Ova sezona tek što je završena, a već na njenom kraju - videli smo uvod u novu.
No comments:
Post a Comment