Pregled kola: 5. vikend

Peto kolo sezone 2011/2012 u koledž-fudbalu donelo je nekoliko sjajnih utakmica, a to je i moglo da se očekuje jer su odigrana čak četiri meča u kojima su oba učesnika rangirana među 25 najboljih ekipa u SAD kada je reč o univerzitetskim ekipama koje se nadmeću u američkom fudbalu.

I posle ove runde nadmetanja, "tigrovi" sa Lujzijana Stejta (skraćen LSU, jelte) zauzimaju prvu poziciju, iako su verovatno jedini tim koji nema istinskog lidera na mestu kvoterbeka, Alabama je preskočila Oklahomu na mestu broj dva, na četvrto mesto probio se Viskonzin koji nastavlja da gazi igrom trčanjem ali ima i novog, razigranog momka koji voli i ume da baca loptu, dok je na petoj poziciji mali Bojsi Stejt, koji i dalje ne zna za poraz. No, posle pet kola čak 13 ekipa zna samo za trijumfe, a na vrhu ima mesta samo za probrane. Krenimo, ipak, redom.

Hronološki posmatrano, minule subote prvi sjajan meč odigran je na terenu 18-rangiranog Arkanzasa, koji je uspeo da pobedi Teksas A&M (14. na rang-listi) sa 42:38. To, samo po sebi, i nije čudno imajući u vidu kako Arkanzas igra ove sezone iako je izgubio lidera, sada NFL kvoterbeka Rajana Maleta, ali jeste bilo iznenađujuće koliki zaostatak je morao da bude nadoknađen. "Razorbacks"-i, koje su u prošloj deceniji zaprepastili konkurenciju inovacijama za koje je bio zadužen trenerski um Gasa Malzana i trkački tandem Daren Mekfaden - Feliks Džons, u poslednje vreme više igraju "kroz vazduh". I ne čudi, em je Malet bio relativno dobar u tome, em njegov naslednik Tajler Vilson deluje još impresivnije. Evo kako je uz njegovih 510 "bačenih" jardi napravljen preokret, odnosno kako je Arkanzas rezultatom 25:3 dobio drugo poluvreme i ostvario novi trijumf, iako je naspram sebe imao raspoloženi A&M za koji je Kristin Majkl trčanjem osvojio čak 230 jardi i to iz 32 pokušaja:

Na red je potom došao meč Klemsona (13.) i Virdžinije Tek (11.), ekipe koja je verovatno najčešće kritikovana na ovom blogu i to iz jednog vrlo prostog razloga: igrački potencijal je neretko sjajan, ali trener Frenk Bimer čak ni u svojoj jubilarnoj 300. utakmici nije našao za shodno da odstupi od najškolskijeg mogućeg vođenja ekipe. To mu se i osvetilo, Klemson trenera Daboa Svinija je pobedio sa 23:3 uz maestralnu partiju "spoljnjeg požurivača" (kakav prevod za "edge rusher", ha?) Andrea Branča. Ako je skromna statistika autora ovog bloga bila tačna tokom prenosa, pored tri seka imao je deset obaranja a od toga šest iza linije skrimidža. Evo nekih detalja sa tog duela:

Veliki derbi između (3.) Alabame i (12.) Floride pripao je u potpunosti prvopomenutoj ekipi koja je na teškom gostovanju deklasirala "Gejtorse" sa 38:10. Bio je to duel u kome je učitelj, strateg 'bame Nik Sejban, nadmašio svog dugogodišnjeg učenika, novog trenera Floride Vila Masčempa, koji se minulih godina proslavio u ulozi defanzivnog koordinatora Teksasa ali nije uspeo da nađe rešenja za Alabaminu igru. Pre svega, igru trčanjem, jer je naslednik Marka Ingrama, Trent Ričardson, uz 181 osvojenu jardu i dva tačdauna prilično namučio odbranu Floride, dok se Alabamina odbrana uglavnom zabavljala zaustavljajući gotovo svaki pokušaj rivala. O tome možda i najbolje svedoči podatak da je Florida do ovog meča prosečno osvajala trčanjem više od 250 jardi po utakmici, a u ovom nastupu ukupno je osvojila 15 jardi. Evo nekih detalja sa tog meča:

I na kraju, bar kada je reč o pregledu duela iz samog vrha koledž-fudbala u ovom trenutku, meč između (8.) Nebraske i (7.) Viskonzina. Nebraska je prešla u konferenciju "Big Ten" sa nadom da će tamo biti moćna kao u "Big 12", ali ni nekolko (kažu desetina) hiljada njenih navijača na gostovanju Viskonzinu nije pomoglo protiv Rasela Vilsona. Vilson je jedna prilično čudna, a dobra priča iz ovog sporta, jer se radi o momku koji je ranije završio sa studijima na državnom univerzitetu Severna Karolina ("NC Stejt"), pa je, kako mu je ostala još jedna godina "fore" da učestvuje u NCAA nadmetanjima, prešao u Viskonzin. Odmah je zagospodario terenom, a to potvrđuju i njegova ukupno tri tačdauna na meču sa Nebraskom, jedan trčanjem iako mu je ruka prevashodno oružje. Uz Montija Bola (30 trčanja za 151 jardu i četiri tačdauna), "Badgers"-i su bili prevelik zalogaj za "Cornhuskerse" čiji je kvoterbek Tejlor Martinez bio beopasan u dodavanjima (tri u protivničko naručje), a daleko ispod svojih mogućnosti kada je reč o trčanju. Evo i detalja sa te utakmice: