Alabama preko Teksasa do BCS titule

Konačnih 37:21 u korist Alabame protiv Teksasa u finalu BCS-a, (još uvek nezvaničnom) meču za titulu najbolje ekipe u koledž-fudbalu desilo se davanjem odgovora na dva ključna pitanja u najavi koja je nekoliko sedmica pred susret dva najbolje rangirana NCAA tima osvanula na ovom blogu.

Prvo pitanje, "da li će uroditi plodom pas-igra Teksasa" dobilo je "ne" kao odgovor čim je na početku utakmice zbog povrede teren morao da napusti kvoterbek Kolt MekKoj, a i drugo pitanje: može li defanzivni front Longhornsa da spreči izvrsan napad trčanjem Alabame za odgovor je imao "ne", iako su raningbekovi "Crimson Tide"-a protiv sebe imali najbolji "run-defense" u sezoni 2009/10. Računica je prosta: kod oba postavljena pitanja Teksas je dobio "minus", Alabama "plus" i - ishod kakav se i desio - bio je neminovan. Ovo je samo kraći prikaz onoga što se dešavalo u BCS finalu.

Prva četvrtina: "Ode Kolt"

Kockao se trener 'bame Nik Sejben kada je u prvom drajvu potezom "a'la Beličik" probao nešto što se inače ne radi: na svojoj polovini fejk-pant ne samo da nije urodio plodom, već je Gideon presekao dodavanje pantera i omogućio da na teren istrči Kolt MekKoj koji je ispred sebe imao daleko manju "radnu površinu" nego što je očekivao da će videti kada prvi put bude u igri. No, kvoterbek Longhornsa nije dugo nosio svoju opremu: Marsel Derijus ga je oborio sa leđa, povredio mu rame tek toliko koliko je dovoljno da tog (kod nas 8.) januarskog dana ne oseća ruku, iako nije osećao preterani bol. Odmenio ga je, ni krvi ni dužan, početnik Garet Gilbert koji je u prvom poluvremenu "bacio" za minus četiri jarde i bio uspešan samo jednom od deset pokušaja.

Povređeni Kolt MekKoj posmatra BCS finale

Pa opet, ta deonica završena je vođstvom Teksasa od 6:0. Kako? Lako. Pomenuti prvi drajv, koban po MekKoja, rezultirao je fild-golom, a potom su specijalci Longhornsa nadmudrili kolege iz suparničkog tabora prilikom kik-ofa i domogli se lopte još jednom. Još jednom je Gilbert imao "kratak teren" pred sobom, i još jednom je šut Hantera Lorensa bio uspešan. Sa druge strane, odlična igra sekondarija Teksasa onemogućila je kvoterbeku Alabame Gregu MekIlroju da se razigra, te su uz dva seka defanzivci Longhornsa itekako mogli da budu zadovoljni svojim nastupom na startu ovog duela. No, ne i kada je počeo četvrti drajv 'Bame.


Druga četvrtina: Plima nadolazi ili "Marsel Derijus, deo drugi"

Drajv koji je počeo u prvoj okončan je na startu druge deonice. Dva odlična trčanja Ingrama, hvatanje Hulija Džonsa od 22 jarde bili su najava tačdauna, koji je osvajač Hajsmanovog trofeja (Mark Ingram, raningbek Alabame, jelte) i sproveo u delo. Tada su nastupeli teški trenuci za novajliju Gilberta: dva puta "3&out" i samo jedan novi prvi daun omogućili su 'bami da se razigra i pored dva nova seka koje je pretrpeo MekIlroj jer su se Serđo Kindl (OLB/DE) i LaMar Hjuston (DT) ponašali kako seniorima i dolikuje u poslednjem koledž-nastupu: obojica su konstantno vršili pritisak na ofanzivnu liniju "Crimson Tide"-a, ali leka nije bilo kada se mlađani Trent Ričardson probio kroz silne linijaše i posle 49 jardi stigao do endzone Teksasa koji je tako počeo da gubi sa 6:14. Da, u pitanju je momak koji je i pored svekolik  priče o Ingramu u najavi opisan kao "malo spominjan a meni zaista impresivan debitant" (što i ne čudi, jer je u srednjoj školi oborio mnoge rekorde Emeta Smita).

Juriš mladog Trenta Ričardsona

Bilo je već tada jasno da će se ekipa trenera Meka Brauna teško izvući iz situacije u kojoj se našla, jer su Sejbenovi učenici potpuno preuzeli inicijativu, a da je trema kod novajlije Gilberta itekako učinila svoje moglo je da se opazi i kada se odlični hvatač Teksasa Džordan Šipli izvrsno izveo "double move" i oslobodio se čuvara a početnik na mestu kvoterbeka bacio mu loptu isuviše daleko iako je bio potpuno sam. Desilo se to kod pomenutih 6:14, posle čega su Longhornsi morali da pantuju loptu, a u sledećem drajvu koji je Ingram izneo na svojim plećima (rukama, nogama) novi uspešan šut kod fild-gola omogućio je 'bami da uveća svoju prednost na 11 razlike. I onda, kada se 25 sekundi pre odlaska na poluvreme činilo da će rezultat ostati nepromnjen, Gilbert je pokušao da "shuttle" dodavanjem (shovel? shovel? kako kome volja..) proigra saigrača na 39 jardi od svoje endzone, što je (već pominjani) Marsel Derijus iskoristio da odbitak prihvati i onako nezgrapan a ipak sportski građen/pripremljen - pretrči teren do endzone i tačdaunom uveća prednost Alabame na nedostižnih 24:6. Da se to nije desilo... Hm. Ne, ovo previše liči na ono "Da je Pera na vreme otišao u policiju". Dovoljno je samo i spomenuti šta se desilo da bi se shvatilo koliko je neiskustvo mladog kvoterbeka Teksasa, koji uopšte nije planirao da igra (možda i jeste, ali.. teško), bilo od presudnog značaja za prvo poluvreme, ispostavilo se i za ishod meča za BCS titulu.


Treća četvrtina: Razigrani Longhornsi

Skoro pola sata na terenu (ili pokraj njega, ali kao aktuelni starter na poziciji kvoterbeka) + predah u svlačionici omogućili su nasledniku Kolta MekKoja da zaigra mnogo smirenije u trećoj deonici. Naročito mu je u tome pomogla odbrana Teksasa, kao i rani grčevi Marka Ingrama koji je nedugo po povratku na igralište - morao da izađe sve do sredine četvrte četvrtine.

Džordan Šipli je na dodavanja Gilberta vratio Teksas u život

Iskoristili su to Longhornsi koji su posle tri panta po drugi put u ovoj deonici odlično odigrali skrin na Gudvina, a potom je Gilbert pronašao (još jednom) impresivnog All-American WR-a Šiplija čiji je TD od 44 jarde omogućio ekipi trenera Meka Brauna da smanji deficit na 13:24. A onda se stvorila onva prilika za Teksas: prilikom kik-ofa lopta je pogodila prvi red Alabaminih "specijalaca" koji su našli tu kao na strelištu, a odbila se pravo u naručje Lonhornsa koji su dobili šansu da ponovo ponetiraju. Ipak, novi "3&out" za Gilberta i saigrače onemogućili su da meč postane rezultatski neizvesniji. Bar ne u tom drajvu.


Četvrta četvrtina: vratili se Ingram i greške Gilberta

I pored toga što je prvi drajv Alabame, i pored dve velike kazne za njihove rivale, okončan neupešno - promašajem fild-gola sa 52 jarde, sve što je Teksas uspeo da uradi jeste da preko maestralnog Šiplija (3 x hvatanje za prvi daun) dođe do rezultata 21:24. Šipli je uhvatio loptu Gilberta i posle 28 osvojenih jardi postigao tačudan, Bakner je potom isto učinio u konverziji za dva poena i Teksas se odjednom našao na samo "minus 3". No, povratak Marka Ingrama unervozio je Longhornse. Čak i njihov napad.

Pokrenuo novog šampiona i u finalu:
Mark Ingram, prvi osvajač Hajsmanovog trofeja u bogatoj istoriji Alabame

Prvu veliku grešku Teksasa u završna tri i po minuta načinila je ofanzivna linija, koja je omogućila da njihov neiskusni kvoterbek bude sekovan tik ispred sopstvene endzone. Do lopte je stigao Erik Enders, defanzivac Alabame, i to na tri jarde od mesta na kome počinje proslava tačdauna, a tu je slavlje nedugo zatim i počelo kada je Ingram svojim drugim poentiranjem na meču povećao prednost "Crimson Tide"-a na 31:21. Kada je dodavanje organiaztora igre Longhornsa potom presekao Havijer Arenas (kome je 10 jardi nedostajalo da postavi novi NCAA rekord u vraćanju ispucavanja), postalo je jasno kome će pobeda i definitivno pripasti. Ričardson je odličnu igru krunisao tačdaun-trčanjem "dugim" tri jarde za 37:21, a Tajron King je u završnim trenucima još jednom presekao dodavanje mladog kvoterbeka Teksasa čime je spuštena zavesa na ovo BCS finale.


Umesto zaključka

Mogla bi sada ovde da stoji statistika, podaci poput "kvoterbek Alabame i nije morao da igra jer je imao učinak od 6-od-11 za 58 jardi) dok su Ingram (116 jardi) i Ričardson (109 jardi) postigli po dva tačdauna za šampione" ili podaci nalik "Gilbertov učinak bio je 15-od-40 za 186 jardi, dva TD ali i 4 INT, što je svakako manje od onoga što se očekuje od igrača koji je sa učinkom 16-0 predvodio svoju Lejk Trejvis Haj srednju školu do 4A div I titule prošle sezone, ali je ipak i moglo da se očekuje od koledž-početnika koji je šansu dobio - u finalu". Moglo bi da se piše i o odličnim defanzivnim igrama i pojedinaca i nadmudrivanja trenera koje je MekKojev rani izlazak potpuno poremetio u odnosu na njihove prvobitne planove, ali.. Nije to više ni toliko važno. Važno je da je za nama prilično zanimljiva sezona, da slede brojne odluke igrača o NFL draftu u stilu "da li da se prijavim sada ili ipak sačekam?", kao i priče o kvalitetima/manama onih koji će se sigurno za to čudo prijaviti. Doda li se tome da sledi i uzbudljiv januar, koji uz sam početak februara, donosi odluke srednjoškolaca na kom će koledžu/univerzitetu igrati - eto prilike da se ponovo "čitamo" na ovom blogu i u danima/nedeljama/mesecima koji slede. A do tada.. Do tada jedno video-podsećanje na BCS finale između Alabame i Teksasa: