Beg od uličnih bandi pravo u slavu

Bilal Pauel? 

Da, moguće da do pre neki mesec NFL skauti pojma nisu imali da uopšte postoji neko takvog imena i prezimena. 

A i što bi znali za momka koji je odrastao u uličnim bandama, na koga je pucano, koji je bio izboden nožem i nije imao ni jednu pozitivnu ocenu u prvoj godini srednje škole.

Bilal Pauel? 

Da, stvarno.. Moguće da nisu imali pojma. 

Šteta. Svašta su propustili u međuvremenu.

Pauel je, dok nije živeo na ulicama Floride, u svojoj srednjoj školi igrao kornerbeka. Sa svojih 185 cm i brzinom koju je nosio u sebi, jureći od turobnog života koji ga je okruživao, delovao je sasvim prosečno u timu iz kog se tek ponekad regrutuju najbolji igrači za neki od univerziteta. Ranjavanje je bila samo logična posledica života koji je vodio.

Prošlo je godinu dana od ubuda, a Bilal se nalazio pred poslednjom srednjoškolskom sezonom. Tada obično univerzitetski skauti i biraju talente kojima će ponuditi stipendije. On uopšte nije bio među iole bitnim kandidatima. A i kako bi, pored života koji je vodio i obične uloge u jednom prosečnom timu. No, jedna noć promenila je čitavu priču.

Pauel je posle jednog od treninga zamolio člana stručnog štaba zaduženog za rad sa raningbekovima da prenoći u njegovoj kući. Naravno, odgovor je bio potvrdan, tim pre što je trener Rasti Balok sa svojom suprugom primao na noć ili dve klince koji su imali probleme na ulici, pa su bande za njima neretko tragale po njihovim domovima ili pravile sačekuše. Bilal je posle druge provedene noći u kući trenera raningbekova priznao: "Imam noćne more, želim da se promenim". I, kako to biva, a u pravoslavlju se upravo taj trenutak naziva "preumljenje", kada duša i telo postanu svesni svojih grešaka i počnu da streme ka Dobru, Bilal Pauel je dobio novu šansu.

Bulok ga je pozvao da živi neko vreme sa njegovom porodicom u vikendici izvan grada. Život na maltene klasičnom ranču je usadio radne navike u ovog momka, a čitanje Svetog pisma bila je obaveza samo prvog dana. Od narednog je počeo da živi po tim rečima.

Odbacio je život sa bandama, nije više psovao, niti tragao za marihuanom. Potpuno se promenio. Kada je na red došla nova sezona, povrede su naprasno desetkovale bekfild srednje škole u kojoj je igrao i Bulok je predložio glavnom treneru: "Hajde da probamo Bilala na mestu RB-a". Jedna akcija - i njegov život je promenjen.

Na utakmici protiv tima iz kog su sedmorica narednog leta postali igrači "Gejtorsa" sa Floride, Bilal Pauel je noseći loptu gotovo sam izborio iznenađujući trijumf. Skauti koji su došli da gledaju taj meč nisu ostali ravnodušni a on je odlučio da na kraju sezone prihvati ponudu Lujvila. Tri godine sušnog studentskog perioda proveo je čekajući svoju šansu, sa svega pet ili šest nošenja lopte po meču. A onda je za glavnog trenera "Kardinala" univerziteta Lujvil došao Čarli Strong, čuveni defanzivni koordinator Univerziteta Florida koji je, gle čuda, bio među skautima kada je Bilal preslišao momke koje je on svojevremeno odveo u "Gejtorse". Pauel je odmah dobio šansu koju je strpljivo čekao.

Svoju poslednju sezonu u koledž-fudbalu završio je sa 5,8 osvojenih jardi po nošenju lopte. Jedanaest tačdauna. Sto deset jardi po utakmici i ukupno 1.322 u sezoni. Da, možda NFL skauti nisu imali pojma ko je on do pre neki mesec, ali vreme njegove slave je već počelo. Čak i ako ga dan Drafta ne obraduje, on je svoju misiju na ovoj planeti uveliko započeo: slobodno vreme provodi obilazeći stari kraj govoreći nekim novim klincima koliko je život, zapravo, na dohvat ruke. Ako umete da ga uzmete pod ruku i jurnete napred.

Bilal Pauel. Raningbek.

Ekipa?

Hm..

Neka se zove Život.