Pregled kola: 2. vikend

Jedna senzacija, dva velika derbija i tri tradicionalna rivalstva samo su deo zbivanja u drugom vikendu nadmetanja najboljih ekipa u koledž-fudbalu.

Iznad ostalih, makar samo po dinamici i tradiciji, ostao je ovosezonski duel Notr Dejma i Mičigena, dva najuspešnija univerziteta u američkom fudbalu, odmah za njima je, makar po zvučnosti ali ne i po podjednako visokom nivou igre, megdan Ohajo Stejta i Majamija, a mesta su u ovom pregledu našlo čak i za jednu drugoligašku ekipu. I ne čudi, pobedila je u gostima tim za koji su neki pred početak sezone mislili da spada među najbolje što NCAA nudi.

No, da krenemo redom.

Notr Dejm - Mičigen

Konačnih 24:28 svedoči samo delimično o napetosti ovog duela u koji su oba tima ušla sa prilično mladim postavama i trenirima koji tek treba da ostave trag na najvećoj sceni. Zapravo, u dvema od najvećih ekipa koledž-fudbala. Sve je počelo kao iz snova za "borbene Irce" i njihovog novog stratega Brajana Kelija koji je prošle sezone napravio čudo od Sinsinatija. Predvođeni kvoterbekom Dejnom Kristom Notr Dejm je poveo, ali je organizator igre potom morao na nenadani odmor pošto ga vid i nije baš najbolje služio nakon jednog obaranja. Iskoristili su to momci sa Mičigena da predvođeni Denardom Robinsonom naprave potpuni preokret, zagospodare terenom i dođu do 21:7 pre nego što se Krist "odšašavio". Udarac "Iraca" koji je potom usledio doveo ih je na prag pobede: nakon što su svoje šanse prokockali rezervisti Tomi Ris (prvi pas - prvi INT) i Nejt Montana (aham, sin čuvenog Montane, koji i nije baš podsećao na slavnog oca), Krist se vratio na teren i poveo Notr Dejm ka pobedi.

Naročito je impresivan bio njegovo poslednje TD-dodavanje kada je, tri minuta pre kraja, "cupkajući" vrlo strpljivo u sopstvenoj endzoni dodao loptu do glavne uzdanice u napadu, tajt enda Kajla Rudolfa, koji je ozvaničio povratak u život. No, ni vođstvo Notr Dejma od 24:21, ni odlična partija sve boljeg RB-a Armanda Alena, a ni konsolidacija odbrane koja je isprva muku mučila sa kvoterbekom Mičigena, nije zaustavila Robinsona: derbi je završio sa nestvare 502 osvojene jarde (28 trčanja za 258 jardi, 24-od-40 dodavanja za 244 jardi), a na kraju je svoj treći TD postigao utrčavanjem u protivničku endzonu. Iako je Manti Te'o udarao k'o blesav po napadačima "Wolverines"-a, i opravdao davnašnje pisanje na srpskom o njemu da je jedan od lajnbekera sa najboljim pregledom igre i brzinom reakcije, iako je odbrana Notr Dejma (istina prekasno) prestala da bude jednodimenzionalna u svojim radnim zadacima (što i nije toliko teško ako se telo, umesto paralelno sa linijom skrimidža postavi malko drugačije pre snepa jer se olakšava i reakcija na QB-run i na pass igru na risivera koji protrčava pokraj tog čuvara), leka za Denarda Robinsona nije bilo. Evo kako je sve to izgledalo pred navijačima "borbenih Iraca".

Ohajo Stejt - Majami

Očekivao se veliki duel dva potencijalno najbolja koledž-kvoterbeka u ovoj sezoni. Zablistao je, međutim, samo jedan i to samo delimično. I to onaj u redovima favorita, Ohajo Stejta koji je pobedio sa 36:24 bez previše muka. Terel Prajor je grešio daleko manje od svog kolege Džekorija Herisa sa čuvenog "The U"-a, koji i dalje pokušava da povrati staru slavu Majamija, a pritom su upravo Herisove greške skupo i koštale "Hurricans"-e. Imao je čak četiri dodavanja koja su završila u protivničkim rukama, prvo poluvreme je završio a da je triput izgubio loptu i pritom ekipu predvodio do osvajanja "čitavih" 100 jardi. Ili 104, ako ćemo tačno. A opet, iako je Ohajo Stejt naizgled dominirao (što bi se moglo i moralo priznati za odbranu "Buckeyes"-a), Majami i nije bio toliko "daleko" u ovoj utakmici. I kada je gubio, stvarao je šanse da uhvati potpuni "rezultatski priključak" (termin izmislili stariji srpski sportski novinari. Još uvek nije iskorenjen, a kad će - ne znamo).

Gosti sa Floride su, na primer, gubili sa 26:17 na poluvremenu, u drugo ušli silovito, stigli na 1st down & 6 yards to go od protivničke endzone a onda.. E, onda je lepo lider defanzivne linije Ohajo Stejta Kamerun Hejvurd dobio mudro naređenje da se povuče unazad (jedna od varijanti zone blitz-a), presekao dodavanje Herisa koji ga tu uopšte nije očekivao, prešao potom sa loptom u ruci 80 jardi i omogućio ekipi da ne samo u poslednji čas sačuva prednost, već i da je uveća nedugo zatim. Evo kako se to sve odvijalo pred navijačima "Buckeyes"-a koji su morali mnogo manje da se nerviraju u ovom, nego čuvenom duelu sa Majamijem 2003, kada je za titulu bilo potrebno odigrati i dva produžetka pe nego što su "Hurricans"-i poraženi sa 31:24.

Alabama - Pen Stejt

Sa jedne strane aktulni prvak, Alabama - i to bez prošle sezone zvanično najboljeg igrača, povređenog osvajača Hajsmanovog trofeja RB-a Marka Ingrama. Sa druge čuveni tim predvođen trenerom koji je još čuveniji, Pen Stejt na čelu sa legendarnim dekicom Džoo Paternom. Dobro, i na čelu sa mladim kvoterbekom, novajlijom, i gotovo potpuno promenjenom odbranom usled odlaska ključnih LB-startera. Baš zato od potencijalno velikog iskušenja za aktuelne šampione nije bilo ništa - 24:3 za Alabamu. Jednostavno, njena odbrana predvođena Donteom Hajtauerom, koji je trenutno bolji od sva tri lajnbekera Pen Stejta zajedno (iako se u državnom univerzitetu Pensilvalnije maltene stvorila LB-fabrika poslednjih decenija) pregazila je gostujuće "Nitanny Lions"-e koji nisu delovali toliko loše koliko - nemoćno u ključnim situacijama. Na drugoj strani terena kvoterbek kome niko nije davao velike šanse kada je preuzeo dirigovanje Alabaminim napadom prošle sezone, Greg Mekilroj, nastavio je svoju tradiciju (nikada nije izgubio kao starter. Ni u srednjoj školi). Veoma mu je u tome pomogao (po autoru ovog bloga talentovaniji igrač na univerzitetskom nivou od Ingrama) Trent Ričardson koji je meč završio sa skoro 200 jardi, od toga 40-ak posle dodavanja. Pogledajte kako to Alabama radi u 2010, najpre u kratkom podsećanju na deklasranje San Hozea (48:3), a potom i na drugi meč na kome "Crimson Tide" nije dozvolio rivalu da postigne tačdaun. Pa makar se taj rival zvao Pen Stejt.

Oklahoma - Florida Stejt

Oklahoma je od meča od kog se mnogo očekivalo napravila jedan mali čas egzekucije u napadu, pa konačnih 47:17 em to potvrđuju, em su obradovali publiku koja je proslavila 32. pobedu u nizu na domaćem terenu. Lendri Džons je potpuno nadigrao svog kolegu po poziciji, kvoterbeka Florida Stejta Kristijana Pondera, o čemu svedoči i sledeći podatak: meč je završio sa 30 kompletiranih dodavanja od 40 pokušaja, za 380 jardi i 4 TD. Koliko je dobar u ovom nastupu bio naslednik Sema Bredforda (koji je, podsetimo, vatreno krštenje imao kada je prvi pik sa Drafta najpre povredio rame na startu prošle sezone) pokazuje i brojka od 321 "bačene" jarde za prvo poluvreme, što je drugi najbolji rezultat u više nego bogatoj istoriji Oklahoma "Sooners"-a. Rekord i dalje drži Bredford (350 jardi), ali ostvarenih protiv nejakog Severnog Teksasa (79:10 je završen taj meč 2007, pa svakako nije dostojan poređenja sa Floridom Stejta koja u Džimbu Fišeru traži naslednika legendardnog Bobija Baudena. Izgleda da će stvarno morati da traži jer ono što su slavni "Seminoles"-i prikazali u Normanu protiv Oklahome nije baš bilo dostojno ekipe ogromne tradicije.

Maršal - WVU

Ljubitelji AF u Srbiji mogli su da uživo prate lokalni derbi između čuvenog Maršala (čuvenijeg po tragediji koja ih je zadesila pre četiri decenije kada je maltene čitav AF-tim poginuo vraćajući se avionom sa utakmice) i Zapadne Virdžinije. Iako je domaći "Thundering Herd" isprva dominirao (isto je učinio i Tenesi protiv Oregona, pa se raspao pred naletom "patki"), na kraju od trijumfa Maršala nije bilo ništa. Pred prepunim tribinama, na kojima je bila i Meri Džejn, supruga trenera Rikija Tolija, poginulog pre 40 godina u pomenutoj katastrofi - što joj je prvi put da je od tada došla na meč Maršala, domaći su ispustili pobedu. Zapravo, "zaradili" su je gosti iz Zapadne Virdžinije, koji su posle produžetka slavili sa 24:21 za šta najveće zasluge ima njihov hladnokrvni kvoterbek Đino Smit. Nije imao baš previše milosti prema trener Maršala Doku Holideju (zanimljivo ime, ha?), koji ga je i doveo u WVU gde je prethodne dve godine radio na regrutaciji srednjoškolaca.

O "Dukes"-ima

Šala mala. Radi se "samo" o utakmici između elitnog Virginia Tech-a i "drugoligaša" "James Madison"-a u kome je, gle čuda (ili ipak ne?), VA Tech izgubio (21:16), baš kao što je izgbio i prošlog vikenda od Bojsi Stejta. Nije sad važno kako je izgubio, tu je snimak nekih od zanimljivih detalja, ali je važno istaći da, ma koliko Frenk Bimer bio kritikovan na ovom blogu zbog uspavljujuće igre na koju tera svoju ekipu, taj isti VA Tech ima monstruozan potencijal da bude u vrhu. Samo... vrh je sada nedostižan. Definitivno, kada sezonu počnete sa 0-2, a drugi poraz vam je kući od ekipe koja čak nije ni među 120 najboljih u SAD.

Reč dve pred kraj, naročito za one koji ne vole "Spread"

Za ljubitelje starog dobrog "pro" stila američkog fudbala, u kome nema po 17 risivera na terenu, u kome se igra kvoterbeka ne zasniva prvo na "zone read" ili na klasične option reakcije, i ove godine tu je Džim Harbou i njegov Stenford. Ovoga puta prošlogodišnja senzacija, kvoterbek Endrju Lak, ne samo da više nije "novajlija u svetu odraslih", već je dobio i značajnu podršku. Umesto Tobija Gerharta, koji je orao i kopao po protivničkim odbranama, pardon.. po terenu, tu je sada pet RB-ova koji rade svoj posao na smenu, tu je i momak ... Hm. Ne. O njemu ćemo posebnu priču. Ali, tu su i treneri. U pobedi nad nekada dobrim a sada potpuno raštimovanim timom UCLA, Stenford je do 35:0 došao držanjem jednostavnog časa iz klasičnog AF napada, sa starim dobrim I-formacijama, strong ili weak varijantama, ponekim singleback izgledom ali nikada i ni u čem sa preterivanjem. Dobro, nemaju tamo momci mnogo toga da misle oko "valja li nam spread za (eventulni) nastavak karijere, ili ne?" - jer pored Harboua sa njima radi JOŠ SEDAM (aha, 7) trenera sa NFL iskustvom. Zapravo, kada se to njihovo iskustvo zbroji, onda dobijete stručni štab koji je u NFL-u ukupno radio 107 godina. Pa vi sad zamislite koliku količnu znanja mogu da dobiju momci sa Stenforda.

Zato i ne čudi što, iako je Mičigen nastavio da pobeđuje i u drugom kolu, tamošnji mrzitelji trenera Riča Rodrigeza već kreću u akciju:

Dobro, tamo među Wolverines-ima je ovih dana baš veselo zbog dve pobede u nizu, naročito posle trijumfa na terenu Notr Dejma, pa iznova raste tradicionalno rivalstvo sa Ohajo Stejtom, možda i najveće koje koledž fudbal sada poznaje. Zato poznaje i majice poput ovih.

Dosta sa šalama. Za ovaj put

;)