Istorijat američkog fudbala (II)

Razvoj američkog fudbala na koledžima

Podsetimo, prvobitna "nova pravila" predviđala su da tim mora da pređe pet jardi iz tri pokušaja, fild-gol je donosio pet poena, za tačdaun se dobijalo četiri poena, a po dva su donosili šutevi posle tačdauna, kao i sejftiji. Slično se igralo i u poslednje dve decenije 19. veka.

No, i tada je već postalo jasno da utakmice između univerziteta donose najveću pažnju javnosti, tim pre što je 1880. godine postojalo osam koledž-ekipa koje su se redovno sastajale. Već 1900. bilo ih je – 43. Neki od tadašnjih velikih rivalstva i dan danas postoje, pa tako više od jednog veka "bitku biju ljuti rivali" poput Alabama – Ouburn, "Armija" – "Mornarica", Mičigen – Ohajo Stejt…

Legendarne serije uspeha

Vratimo se na trenutak u 1879. godinu, poznatu po tome što je tada osnovan prvi koledž tim američkog fudbala zapadno od Pensilvanije. Univerzitet Mičigen počeo je tada sa radom na svom AF-programu i to toliko dobro, da su njegovim koracima ubrzo krenuli i univerziteti Čikaga i Minesote, koji su zajedno 1895. osnovali prvu koledž-ligu u SAD, tzv. "Zapadnu konferenciju" iz koje je kasnije nastala Big Ten konferencija NCAA.

Amerikanci takve stvari ne zaboravljaju. Mi, pak, nemamo predstavu šta je bilo u Srbiji 1879. godine, zar ne? Pa, eto, nije zgore da u svetlu celog ovog broja posvećenom "nacionalnom ponosu" naučimo i da je te godine osnovana prva srpska organizacija za pomoć deci. I, bila je toliko velika da je upravo ona pomogla da se kasnije osnuje slavni "Save the children". Zamislite… A, priznaćete, niste ni mogli da sanjate da smo i mi tada bili veliki, iako smo bili mali. Niste, jer nas nisu učili da poštujemo ono što smo imali. Zato je "Društvo za vaspitanje i zaštitu dece" ušlo u zaborav nedugo nakon što je zabranjeno 1945. godine, iako su mu članovi bili i pisci stihova "Marša na Drinu" (koji se sa ponosom ovog leta pevao u srpskoj AF reprezentaciji), i svi naši dotadašnji kraljevi, vojskovođe i običan narod. Zaboravu smo, dakle, skloni. Potrudićemo se, svi zajedno, da nam se takve stvari ne ponavljaju. Svoj doprinos će dati i ovaj blog, da bi generacije koje dolaze mogle da znaju kako se američki fudbal u rađao u našoj zemlji, kakve je korake pravio, kakve šamare a kakve pohvale dobijao. Sve to, sva ta "istorija u nastajanju", bitni su da bi se, oslanjajući na sopstvene korene, jednog dana čvrsto držali i koračali dalje.

Tako su se na svoje korene oslonili i u pomenutom Univerzitetu Mičigen. Angažujući nekada sopstvenog igrača za trenera, Fildinga Josta, Mičigen je dominirao AF-scenom na prelasku između dva veka. A naročito na početku dvadesetog: tada je, od 1901. do 1905. godine ostvaren niz od 56 utakmica bez poraza, i to uz neverovatan podatak od 2.831 datog i svega 40 primljenih poena.

Još jedan trener sa "zapada" ostao je upamćen iz tog perioda. Amos Alonzo Steg sa Univerziteta Čikago, ukupno je bio "šef struke" čak 57 godina, što je i dan-danas rekord. Na večitoj listi najuspešnijih AF-stratega i sada, u leto 2007, nalazi se na sedmom mestu sa 314 ostvarenih pobeda. Ispred njega je, kao šesti sa 319 trijumfa, Glen "Pop" Vorner, koji je svoju trenersku karijeru počeo 1895. u Univerzitetu Džordžija.

Opasna igra

Nije sve bilo idilično u prvim danima američkog fudbala. Naprotiv. U susretu Harvarda i Jejla odigranom 1894. godine, poznatog i po nadimku "Krvavo kupanje u Hempden parku", četiri igrača ostala su invalidi posle povreda tokom utakmice. Rivalstvo ovih koledža suspendovano je na tri godine, koliko nisu igrali međusobne mečeve. Godišnji dvoboj "Armi" – "Nejvi" bio je takođe odložen u periodu od 1894. do 1988. iz sličnih razloga. Uzrok svemu ovome bio je "juriš u formaciji klina", gde su se ofanzivni i defanzivni igrači u velikoj brzini kolektivno sudarali, što je dovodilo ne samo do povreda, već i tragičnih ishoda.

Sve je kulminiralo 1905. godine kada je na AF-mečevima u SAD zabeleženo neverovatnih 19 smrtnih slučajeva. Intervenisao je čak i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Tedor Ruzvelt, koji je insistirao da se pravila promene kako bi se smanjile neželjene posledice, ili bi u suprotnom sledila – zabrana ovog sporta.

Upravo to je bio razlog da se 1905. godine na sastanku okupe predstavnici 62 univerziteta. Tog dana, 28. decembra, u Njujorku je formirana Među-koledž atletska asocijacija Sjedinjenih Država, kasnije preimenovana u Nacionalnu koledž atletsku asocijaciju (NCAA). I, jedna od prvih odluka bila je uvođenje – legalnog dodavanja lopte "unapred".


Promene

Ta promena pravila, koja je trebalo da "razvuče igru" umesto do tada klasičnog "juriš, prsa u prsa, svi na sve", nije bila jedina izmena doneta na sastanku. Masovne formacije koje se "zaleću" na rivala, kakve su tada često korišćene u ne baš pristojne svrhe, postale su zabranjene, a kako je pas unapred postao dozvoljen, neki od trenera su to iskoristili za pravu revoluciju američkog fudbala.

Tako je pomenuti Amos Steg prvi uveo "hadl" uoči akcije, napravio prve "dami" lutke za vežbanje na treninzima (na čemu su im, nije zgore pomenuti iako se radi o šali, posebno zahvalni kikeri srpske reprezentacije, pošto i danas hvale njihovu udobnost dok ostatak ekipe ima preča posla na terenu), a bivši trener Univerziteta Čikago je ujedno bio i prvi koji je uveo promenu formacije neposredno pred snep.

Uz ove promene u igri, vremenom su se dešavale i nove promene pravila. Tako je 1914. godine uveden novi propis o zabrani "grubosti prema bacaču lopte" (poznat u ove dane i kao "roughing the passer"), četiri godine kasnije usavršena su i pravila ko sve može da prima bačenu loptu. Promenjen je i sistem dodeljivanja poena, pa je od 1909. godine fild gol donosio (sadašnja) tri poena, a od 1912. godine za tačdaun se dobijalo šest, baš kao i danas.


Dva velika imena

Uz pomenute trenere & inovatore američkog fudbala, kada govorimo o nastanku ovog sporta i njegovom prvobitnom razvoju ne možemo a da ne spomenemo još dvojicu.

Najpre Glena Vornera, koji je pored toga što ga spomenusmo kao šestog najuspešnijeg trenera svih vremena, "glavni odgovorni" za prve dve formacije koje su bile dominantne u AF: "singl" i "dvostruko krilo" ("double wing"), početni položaj ofanzivnih igrača na terenu koji je skoro 40 godina bio i jedina opcija trenerima kada bi njihove ekipe kretale u napad. Vorner je usavršio igru pasom, izmislio prve šeme blokiranja rivala, "3-point" stav, kao i revers-akciju.

Sa druge strane, Nut Rokni, spominjan u prethodnom tekstu, predvodio je Notr Dejm i kao igrač, a mnogo više i kao trener – i to na toliko impresivan način da je, po pogibiji u avio-nesreći 1931. godine, njegova sahrana direktno prenošena na nacionalnim radio-frekvencijama. Dovodeći do ludila protivničke odbrane svojim "napad je najvažniji" sistemom, a koristeći pritom svoju "boks" (kutija) ofanzivnu taktiku koju je razvio iz Vornerovog "singl" krila, Rokni je došao do učinka od 105 pobeda i 12 poraza, ali i naterao ligu na novu promenu pravila. Pošto su njegovi igrači pomalo neshvatljivom brzinom i uigranošću menjali pozicije uoči snepa, novi propis je 1927. godine ograničio sva ta pomeranja ("motion") na dozvoljena – samo ako se završe do sekund pre nego što akcija počne.

Na ovom blogu - akcija tek počinje.