NAJAVA BCS FINALA: Alabama - Teksas

Po prvi put se u borbi za BCS titlu koledž-fudbala susreću dva neporažena tima sa učinkom od po 13 pobeda. Alabama Crimson Tide i Texas Longhorns. S obzirom na to da su prognoze nezahvalna stvar, ova priča ima adekvatan naziv. Najava. I, neka svako iz nje izvuče svoje pouke, i napravi svoju prognozu. Detalja na koje treba obratiti pažnju ima na pretek, kako onih individualnih, tako onih timskih, a za one koji vole strategije, ima i taktičkih. Pa, što da se početak najave odlaže? Krećemo.

Zemlja-vazduh, iz ugla Alabamine odbrane

Teksas ima treću najbolju odbranu u NCAA, koja dozvoljava rivalima samo 251 jardu po utakmici. 'Bami to ne smeta previše, jer je u susretu sa najboljom odbranom koledž-fudbala (do tog trenutka) prosto pregazila defanzivu (dosadašnjeg aktuelnog prvaka) Floride. No, to što Alabama ima u svojim redovima osvajača Hajsmanovog trofeja, RB-a Marka Ingrama koji je protiv Floride osvojio 113 jardi i postigao tri tačdauna ne mora baš previše da znači. Na prvi pogled. Jer, odbrana Longhornsa prosečno dozvoljava protivnicima da trčanjima osvoje tek 62 jarde po meču. I, niko u ovoj sezoni nije imao raningbeka koji je trčanjem osvojio trocifren broj jardi na utakmici sa Teksasom. Kako i zašto, o tome u delu o tome kako igra "def. front 7" Longhornsa.

Nije ni odbrana Alabame "za bacanje". A i što bi bila, druga je u čitavim SAD sa prosečno dozvoljenom 241 jardu po meču, a druga je (iza Teksasa) po "dozvoljenom trčanju" jer rivalima dopušta 78 jardi "po zemlji", prosečno. Taj detalj sam po sebi može da bude presudan, no Longornsi se i ne oslanjaju previše na trčanje. Naravno, pribegavaju i tome, ali ipak je glavna snaga Teksasa njihov QB Kolt MekKoj koji ove sezone kompletira 70,5% svojih dodavanja, a pritom je uz 3.512 jardi "bacio" 27 TD i 12 INT. Kako "borba kroz vazduh" ne može da prođe bez onih koji dodavanja hvataju, tu red dolazi na glavnog risivera Teksasa, MekKojevog cimera Džordana Šiplija koji je ligaški deo sezone okončao sa 106 uhvaćenih lopti za 1.363 jarde i deset tačdauna. Njemu društvo pravi kao drugi po uspešnosti risiver "omaleni" Džejms Kirkendol (6TD), mada je Malkom Vilijams imao veću "jardažu" iako je odigrao dva meča manje. Dodate tome 6'4'' visokog sofomora Dena Baknera i sićušnog novajliju Markisa Gudvina i eto sijaset meta za kvoterbeka Longhornsa koji, kad nema šta drugo da radi, istrči kojih jard, dva, 348. MekKoj je, u ekipi trenera Meka Brauna, zapravo treći po uspešnosti "trkač", iako mu to uopšte nije posao, ali pošto se ni Tre Njuton (6 TD, 46 jardi po utakmici) i nešto dinamitniji Kodi Džonson (12 TD, 25 jardi po utakmici) nisu nešto preterano proslavili, ostaje da se konstatuje da samo čudo može da iznenadi odlični "rush defense" Alabame, te da će "Crimson Tide" morati da dobije "bitku u vazduhu".

Može li to Alabama? Evo samo nekih imena, za početak: Arkanzas, Ole Miss, Južna Karolina, Tenesi, Florida. Svi oni nisu uspeli da dostignu 14 postignutih poena protiv 'Bame. "Crimson Tide" je kao tim dozvolio samo 8 puta da mu protivnik poene postigne dodavanjem, po čemu je četvrti u celom NCAA, a pritom su defanzivci Alabame imali i 20 presečenih dodavanja suparničkih kvoterbekova. Nadoveže li se na to forma MekKoja u poslednje vreme (protiv Nebraske u finalu Big 12 konferencije imao je 0 TD i 3 INT, a bacio je za 184 jarde i to uz 20 uspešnih od 36 pokušaja), jasno je da će trener Braun morati da nadmudri svog kolegu Sejbena upravo u ovom segmentu igre želi li da ono što je dominantno oružje Longhornsa opravda taj epitet. To je prvi ključ za pobedu u ovom meču. Šipli i drugari svakako da su kadri da osvajaju jarde, no ostaje da se vidi da li mogu to protiv ekipe čija defanziva ima tri All American igrača, i to u sve tri odbrambene linije (DT Terens Kodi, LB Rolando MekKlejn, CB Havijer Arenas).

Rolando MekKlejn sa Batkus nagradom za najboljeg LB-a koledž-fudbala. Društvo mu prave legendarni Dik Batkus i trener Nik Sejben.

MekKlejn je kao starter odigrao sve utakmice i u ligaškom delu sezone bio istinski lider odbrane koja češće igra u 3-4 sistemu nego nekom drugom. Ovaj lajnbeker je sa 96 obaranja bio daleko ispred ostalih saigrača po uspešno zaustavljenim napadima protivnika, a zabeležio je i 11 požurivanja kvoterbeka, 4 seka, dva presečena dodavanja, jedan isforsirani fambl. Arenas je drugi po obranjima u timu (64), ima isti broj TFL kao MekKlejn (12, što i ne čudi jer je ekstremno brz i idealno se uklapa u Sejbenovu viziju konstantnog pritiska na igrače u bekfildu, bilo klasičnim blic-šemama, bilo prilično inventivnim), a sezonu je završio sa 2 INT. O ogromnom Kodiju je već bilo reči u mojim ranijim pisanjima o koledž-fudbalu, pa ću ovoga puta posvetiti nešto više pažnje igračima koji nisu bili spominjani u toj meri. Na primer, SS Mark Beron je kao sofomor izrastao ove godine u lidera sekondarija (zasenivši i Arenasa u mnogim mečevima, bar kada se o klasično defanzivim zadacima radi) a sedam presečnih dodavanja mogu dodatno da pojačaju njegovu važnost za sekondari "Crimson Tide"-a. Erik Anders i Kori Rimer izvrsno dopunjuju MekKlejna na lajnbekerskim pozicijama (imali su, zajedno, 19 TFL, a obojica su među pet najboljih "obarača" Alabame), možda ponajviše zbog izuzetno dobrog čitanja protivničkog napada. Ništa lošiji nisu bili ni u igri protiv dodavanja, što uz pomenutog Arenasa i Rimera, te iskusne defanzivne bekove kao što su Karim Džekson (svega 5-11 visok, ali ima "nos" za loptu) ili Džastin Vudal i (sofomor) Robi Grin itekako može da zagorča život MekKoju. Otpiše li se Teksasu (zbog odličnog defanzivnog fronta Alabame) efektivna igra trčanjem, Longhornsima ostaje prepoznatljiva igra kroz "vazduh", a otpiše li se i to...


Zemlja-vazduh, iz ugla odbrane Teksasa

Longhornsi su ostali verni svom 4-3 defanzivnom frontu, koji je dodatno osnažen činjenicom da je Serđo Kindl sa pozicije lajnbekera prekomandovan u "lakog defanzivnog enda", pošto mu brzina i agilnost omogućavaju da konstantno vrši pritisak na kvoterbeka. No, njegovih 18 TFL, tri seka i čak 36 požurivanja QB-a samo su deo onoga što Longornsi pružaju na liniji skrimidža. Na primer, sa druge strane, DE Sem Ečo je ligaški deo sezone završio kao lider ekipe po sekovima (9), a tome je dodao i 13 TFL. Tu je i odlični tekl LaMar Hjuston koji je sa pozicije NT ostvario sjajnih sedam sekova, 28 "QB-hurries" i 18 TFL. Imajući u vidu da Teksas prema dosadašnjim partijama neće toliko trčati, bar ne kroz sredinu gde u odbrani Alabame (naročito protiv trčanja) vlada ogromni Terens Kodi, lako se može desiti da upravo Hjuston i drugari iz D-linije ostvare veći učinak od pomenute "planine" ('Mount' Cody).

Lajnbekere, a i čitavu defanzivu, predvodi Roderik Makilroj (lider tima po broju obaranja - 52, a tome je dodao i 11 TFL, 2 seka, 1 INT, 9 QB hurries), no njega i (dobrog) kolegu mu poziciji Kinana Robinsona može da zabrine činjenica da će se nameriti na igru trčanjem kakvu do sada nisu iskusili. Istina, igrao je Teksas protiv "napada trčanjem" koji spada u Top50 celog koledž-fubala, ali 134 dozvoljene jarde Oklahoma Stejtu (24. po "trčanju" u NCAA), 190 jardi dozvoljenih Teksas A&M-u (25. u "trčanju") i 101 jarda od ne baš sjajnog Lujizijana Monroa (ipak, 32. u NCAA po "trčanju") ne daju baš za pravo Longhornsima da se ponose kako su "neprolazni po zemlji, jer i statistika kaže da su u tome najbolji u SAD". A šta su za to vreme radili raningbekovi Alabame? I, pritom, ne misli se tu samo na Ingrama, već i na iskusnog Roja Apčrča, ali i malo spominjanog a meni zaista impresivnog debitanta Trenta Ričardsona (koji je u srednjoj školi oborio mnoge rekorde Emeta Smita). Pa, evo šta su oni radili protiv nekih od najboljih "run-stopping" odbana u NCAA: osvojili su 275 jardi "po zemlji" protiv Floride, osvojili su 176 jardi protiv LSU-a, 264 protiv Južne Karoline, 268 protiv Virdžinija Teka, 200 protiv Misisipija i 136 protiv Tenesija. A sve su to odbrane (protiv trčanja) koje spadaju u Top50 čitavog koledž-fudbala. Da, poseduje Nik Sejban ne samo jednog, već nekoliko izvrsnih trkača, i ako kojim slučaju osvajaču Hajsmanovog trofeja ne bude išlo kao što priželjkuju u 'Bami, imaće ko da ga odmeni. I, tu leži drugi ključ za pobedu u ovom meču: može li defanzivni front Longhornsa da spreči izvrsan napad trčanjem Alabame, koja prosto hara "po zemlji" iako je ove sezone dobila tri nova startera u ofanzivnoj liniji.

Rendal i MekIlroj u defanzivnoj akciji protiv tradicionalnog teksaškog rivala, "A&M"-a

Kada je sekondariju reč, sva četiri startera iz 2008. su se vratila. Naročito je to bitno za tandem sejftija, Blejk Gideon - Erl Tomas, koji je zaigrao prošle godine iako su obojica bili koledž-početnici. Odužili su se svom treneru sa 13 INT (8 od strane Tomasa), a uz Čikija Brauna i Diona Bizlija (junior i senior na CB pozicijama) spadaju u red vrsnih defanzivaca sposobnih da itekako promene tok utakmice kada napadu ne ide baš najbolje. Na ovaj detalj posebno treba obratiti pažnju, jer će naspram sebe imati "početnika u ulozi startera", QB-a Alabama MekIlroja, koji iako kao starter još od srednjoškolskih dana nije izgubio utakmicu, nikada i nije igrao ovako važan meč. Ipak, da mu stvari budu olakšane, tu je mlada nada Hulio Džons, jedan od najperspektivnijih NCAA-hvatača u ovom trenutku, a i još jedan momak, kog sam 2007. spomenuo kao "igrača meni vrlo dragog", Markiz Mejz. Brzina, agilnost, skočnost, sigurne ruke. Ako iko bude presudio sekondariju Teksasa a da nije u pitanju impresivni Džons, onda će to verovatno biti sofomor sa brojem četiri na leđima. Ili 6'6'' visoki TE Kolin Pik, koji bi mogao mnogo glavobolje da zada lajnbekerima i (naročito) sejftijima Teksasa, ne samo zbog visine i, već i zbog dobrih hvatačkih sposobnosti koje naročito dolaze do izražaja protiv Cover 2 odbrane kada Džons i Mejz odvuku svoje čuvare ka ćoškovima, a sredina ostane Piku da u njoj radi šta mu je volja. Naravno, glavno oružje Alabame bilo je i ostalo trčanje. Zato se može očekivati mnogo situacija "8 in the box" kojima će pribegavati Longhornsi, što je idealno za MekIlrojevu omiljenu zabavu - skrin-dodavanja do raningbekova. Sve u svemu, vrlo zanimljiv duel se očekuje kada na terenu bude napad Alabame i njihovi defanzivni rivali iz Teksasa.


Specijalci

Iako su mnogi spremni da kažu da je Alabamin Havijer Arenas jedan od najboljih igrača u NCAA kada se radi o vraćanjima lopte posle panta/kik-ofa, teško da se iz te slike sme izuzeti Džordan Šipli.

Arenas i Šipli vraćaju pant za TD

Risiver Teksasa prosečno osvaja 13,3 jarde prilikom vraćanja panta (dvaput je postigao i TD na taj način) i jedan od (ne baš tajnih) oružja Longhornsa u predstojećem dvoboju. Sa druge strane, izuzetno će biti zanimljiv i duel šutera, u koji Teksasov Hanter Lorens ulazi osokoljen pobednosnim fild-golom u meču sa Nebraskom, i to u poslednjoj sekundi, dok Li Tifin iz Alabame i pored promašenog ekstra poena protiv Floride teško da nije ravan Lorensu, jer se ipak radi o igraču koji je, kao što sam već pisao, najbolji poenter svih vremena u bogatoj istoriji 'Bame na čijem se univerzitetu AF igra od 1892.


Reč-dve o trenerima

Mek Braun i Nik Sejban znaju kako se dolazi do titule u koledž-fudbalu, ali u velikim Boul utakmicama strateg Teksasa ima više iskustva (i uspeha) jer je u pet prethodnih sezona uvek vodio svoj tim do pobede. Sejben je, sa druge strane, od poslednja četiri Boul nastupa, samo jednom slavio, i to 2007. protiv nejakog Kolorada u "Independes boulu", kada mu je rival bio tim koji je ligaški deo sezone završio sa učinkom 6-6. Ipak, ne sme se smetnuti sa uma da je Sejben vrlo voljan da se poigrava kada se to na terenu najmanje očekuje, pa iako većina poklonika koledž-fudbala smatra da konzervativan pristup Meka Brauna možda neće biti dovoljan da se njegov Teksas domogne trofeja, ono što je sigurno - to je da će publika imati razloga da uživa. Bilo da proradi "kompletan napad" 'Bame (u kojoj trčanje ima definitivni prioritet, ali MekIlroju ne pada na pamet da odustane od kvalitetnih dodavanja), bilo da proradi "jednodimenzionalan napad" Longhornsa (koji, želi li pobedu, mora da nađe način da probije prvu sedmorku Alabame koju vidi naspram sebe), bilo da se sve svede na "specijalce" kojima teško da ima ravnih u NCAA u ovom trenutku. I, kad se sve to sabere, ponešto doda i oduzme, umesto prognoze - ostade samo najava. Ili je sve ovo ipak pozivnica, da se 8. januara, dva i po časa posle ponoći po našem vremenu, odgleda meč između dva najbolje rangirana BCS tima.