Kako koledž-fudbal uopšte funkcioniše?

Cilj ovog teksta je da, kao deo uvoda, za one koji malo manje poznaju "koledž fudbal" – pojasnim kako tu stvari zapravo funkcionišu.

U Srbiji je, npr. Zajednici fudbalskih Superligaša, potrebno mesec dana da usaglasi kalendar takmičenja za 16 članova elitnog ranga takmičenja. A zamislite da ove naše "fudbalske radnike" pošaljemo u SAD i kažemo im: "Napravite raspored sezone za 119 (gotovo ravnopravnih) timova". Pa nadmetanja bi počela tamo negde, sredinom ovog veka..

U Americi, međutim, jasno stoje stvari. Postoji nešto što se zove "Division I Football Bowl Subdivision", ili po našem "Prva liga", odnosno ono što mi smatramo NCAA nivoom takmičenja. Naravno, postoje i niže "lige", ali o njima ćemo kada i ako bude bilo potrebe. Da ne bismo previše komplikovali stvari i pisali "Division I-A" kako se to nekada zvalo, ili "Football Bowl Subdivision" (aktuelni naziv), jednostavno će svi ti pomenuti "prvoligaši" u tekstovima objediniti termin "NCAA", jer nema razloga da previše razvodnimo temu.

E, sad, ono glavno. Ko tu s kim i kako igra? 

Najvažnije je shvatiti da postoji mnoštvo konferencija i timovi su dužni da tokom sezone odigraju sa svim (ili gotovo svim) rivalima koji su u njihovoj konferenciji. A uz to - mogu i da odmere snage sa nekim drugim ekipama, što je stvar dogovora (i tu ima nekih pravila, ali da se ne zamaramo previše). Sada već čuvene 2007/08 se desilo da je slavni Mičigen rešio da otvori sezonu pred 70-ak hiljada svojih navijača protiv (tada dvostrukih, a potom i trostrukih uzastopnih prvaka "druge lige") Apalačijan Stejta, i - desila se senzacija. Gosti, koji forsiraju "spread" napad a'la Zapadna Virdžinija iz vremena Riča Rodrigeza, odneše pobedu.

Elem, "prvoligaške" NCAA konferencije su:

Southeastern Conference (SEC)
Pacific-10 Conference (PAC-10)
Big 12
Big East
Atlantic Coast Conference (ACC)
Big Ten

(Zapamtite ovih šest, kasnije ćemo ih pominjati. A tu su još i sledeće konferencije, nešto slabije po ukupnom kvalitetu & rezultatima u odnosu na ostale, bar kada je reč o godinama koje su za nama)

Conference USA
Mid-American Conference (MAC)
Sun Belt Conference
Western Athletic Conference (WAC)
Mountain West Conference (MWC)

Uz sve ovo - postoje i neke "nezavisne škole" koje, jednostavno, nisu članovi konferencija. Ali, i pored toga redovno učestvuju u elitnom NCAA takmičenju i igraju, maltene, sa svima živima. "Notre Dame" odnosno Notr Dejm, je najpoznatiji takav univerzitet, a tu su i "večiti rivali", "Army" & "Navy" itd.

Ko se gde nalazi od ekipa (univerziteta, jelte) i kojoj konferenciji pripada možete da vidite na slici ispod (koju predlažem da klikom  na  'potpis' fotke otvorite, snimite na svoj komp i onda na tenane, neznatnim uveličavanjem, razgledate mapu u miru)

Koledz-timovi 'prve lige'

I, dobro, šta onda kada svako odigra tih svojih 13-14 utakmica u ligaškom delu sezone? 

Najvažniji od nekoliko odgovora glasi: "Na osnovu posebne formule računa se ko će igrati za titulu nacionalnog prvaka". (Ostali, kao što je poznato, uzimaju učešće u brojnim Boul utakmicama).

Kako se računa to "ko igra u finalu"? Recept za to ima tri sastojka:

1) "Harris Interactive Poll", odnosno anketa marketinške kompanije u čijem odlučivanju učestvuju bivši igrači, treneri, funkcioneri, bivši i sadašnji novinari koji svake sedmice daju svoj predlog za 25 najboljih NCAA timova.

2) Glasovi trenera. Tu je stvar jasna. I oni prave svoju listu od 25 "naj-ekipa", svake sedmice.

3) Kompjutersko rangiranje. E, to je već posebna priča, jer postoji šest različitih "kompjuterskih računica" koje takođe rangiraju NCAA timove. Za svaki univerzitet "briše" se najbolja i najgora predložena pozicija, a četiri preostala "kompjuterska" glasa potom određuju prosečnu poziciju na rang-listi. Zvuči komplikovano? Paaa.. to sad i nije važno. Važno je da se lepo saberu "ocene" iz rubrika 1), 2) i 3) i tako svake nedelje, posle odigranih utakmica, saznamo ko su zvanično najbolje rangirani NCAA timovi. Naravno, najvažnije je gde su ekipe rangirane na kraju šampionata.

Logično, dve ekipe koje završe ligaški deo sezone na čelnim pozicijama - igraju u velikom finalu. Ostali, kao što rekosmo, igraju u nekim od 30-ak Boul utakmica, a učešće u nekom od četiri slavna je i dalje stvar prestiža (Rouz Boul koji se igra u Pasadeni, Kalifornija; Orandž Boul koji se igra u Majamiju; Šuger Boul, koji se igra u Nju Orliansu; Fijesta Boul, koji se igra u Glendejlu, Arizona).

Pošto NCAA ne funkcioniše na način kao što smo mi navikli da sport funkcioniše (tipa "svi učesnici imaju ista prava & mogućnosti da se domognu titule), evo pokušaja kraćeg objašnjenja ko, zapravo, može da igra za titulu.

Pomenuta četiri čuvena Boul susreta, kao i meč za titulu, deo su BCS priče (skraćeno od "Bowl Championship Series") i maltene SAMO TIMOVI ČIJE SU KONFERENCIJE UDRUŽENE U BCS - mogu da se nadaju učešću u elitnoj završnici. A evo i koje su to konferencije: ACC, Big 12, Big East, Big Ten, Pac-10, SEC. Njih smo gore u tekstu i odvojili od ostalih, baš zbog ovoga.

Pravilo prvo: Ko god da osvoji titulu u nekoj od ovih konferencija - igraće u nekom od pet BCS završnih utakmica (u obzir, naravno, dolaze meč za titulu i četiri pomenuta Boul-susreta).

Pravilo drugo: Postoje izuzeci prvog pravila. Smešno, znam, ali.. tako je.

Pravilo treće: Čak i ako neki tim nastupa u konferenciji koja nije član BCS - može da se nada učešću u pomenutih pet završnih utakmica. "Kako sad pa to?", možda se neko upita, a odgovor je: 1) mora da bude šampion svoje "male" konferencije, 2) mora da na kraju ligaškog dela sezone bude među 12 najbolje rangiranih NCAA ekipa ili 3) da je među Top16 a da je pritom rangiran ispred nekog BCS konferencijskog šampiona. Konkretno, 2008 sezone to se desilo Koltu Brenanu i Havajima, te su zaigrali u Šuger Boulu sa Džordžijom (i - bili oduvani, jer razlika između BCS konferencija i onih "malih" - uopšte nije mala). Ili se bar do skora činilo tako..