Put do finala - Alabama

Plima ponovo nadošla

Pre godinu dana Alabama je u finale SEC konferencije ušla kao tim bez poraza. Florida je, ipak, pokazala zube baš kada to "nije trebalo" i - slavna 'Bama, pod vođstvom trofejnog stručnjaka Nika Sejbena, ostala je bez toliko priželjkivanog učešća u meču za BCS titulu. Umesto "Crimson Tide"-a tamo je otišla Florida, koja je potom trofej i osvojila. Godinu dana kasnije, rivali u SEC finalu potpuno isti. Ishod? Potpuno drugačiji. Ovo je priča o tome kako je "plima" bez poraza stigla ne samo do finala svoje konferencije, već do najvažnijeg meča koji postoji u koledž-fudbalu.



Iako se od Sejbena uvek može svašta očekivati malo ko je verovao da će novajlija na poziciji kvoterbeka (junior po stažu) Greg MekIlroj uspeti da već u prvom meču, u Boul atmosferi, na neutralnom terenu Džordžija Douma, izdrži prtisak i odvede svoj tim do pobede nad tada 7-rangiranom Virdžinijom Tek. "Hokies" su taj start učinili dodatno težim ogromnim pritiskom na momka koji je trebalo da odmeni Džona Parkera Vilsona, igrača koji nije blistao u 2008. ali jeste omogućio da 'Bama dođe do 12-0 pre kobnog susreta sa Floridom. Iskusni trener pribegao je veštom potezu: da bi skinuo teret sa novajlije na mestu organizatora igre loptu je u "wildcat" formaciji neretko davao u ruke Marku Ingramu. Sa Apčrčom u bekfildu i rekordom karijere (150y) potonjeg kandidata za Hajsmanov trofej, Ingrama, i MekIlroju je bilo lakše. Naročito kada ga je na poluvremenu ohrabrio Šon Aleksander, legenda Alabame, potom i NFL-a. Samo mu je rekao "Ne brini, doći će sve na svoje". I došlo je.

Iako se od Sejbena uvek može svašta očekivati, zaista je malo ko verovao da će novajlija na poziciji kvoterbeka Greg MekIlroj uspeti da već u prvom meču izdrži prtisak i odvede svoj tim do pobede. Malo ko, ne i oni koji su ga pratili kao srednjoškolca. Jer, Greg MekIlroj nikada nije izgubio meč u kome je bio starter. Nije ni tog dana, protiv VA Tech-a. Nije ni do dan danas.

Pozdrav za sve čitaoce ovog bloga - Greg MekIlroj "Troprsti"

Pao je prvi rival (34:24), pao je i drugi (Florida Internešnal, 40:14). A pao je tada i jedan od rekorda slavne Alabame, jer je MekIlroj kompletirao prvih 14 dodavanja na utakmici, što nisu uspeli ni mnogo poznatiji igrači koji su organizovali igru "Crimson Tide"-a. Ni Majk Šula, ni Džo Nejmet, ni preostala trojica All-American-a (Sloun '65, Štabler '67, Barker '94). No, FIU nije baš ekipa vredna hvale, pa se priča usmerava na nastavlja novim trijumfima - 53:7 nad Severnim Teksasom i 35:7 nad Arkanzasom. Pomalo iznenađujuć je delovao konačni rezultat petog kola, 38:20 nad Kentakijem, ali je zapravo sve već bilo rešeno sredinom treće deonice kada su MekIlroj, Ingram i starteri iz odbrane omogućili nedostižno vođstvo od 31:6.

Usledila su dva naizgled teža nastupa, protiv 20-rangiranog Misisipja i 22-plasirane Južne Karoline Stiva Spurijera, ali kako je Mark Ingram u ta dva meča osvojio trčanjem nešto preko 400 jardi, a defanzivci se pobrinuli da rezultati glase 22:3 i 20:6 postalo je jasno da "plima" biva sve jača i jača. Trebalo je to dokazati protiv mnogo jačih protivnika.

Planina koja hoda

Terens "Mount" Kodi, oko 160 kg težak "nouz gard" Alabame, zablistao je protiv Tenesija, blokiravši u 4. četvrtini dva fild-gola, jedan u završnim trenucima kada su "volonteri" ("Volunteers") prokockali priliku da promene rezultat 12:10 na semaforu u Tuskalusi, rezultat koji je tako (p)ostao konačan. No, taj trijumf izboren pukom snagom Kodija, imao je svog heroja i u "strelca" četiri fild-gola, Lija Tifina (otac Van Tifin, spominjan u jednom od mojih davnašnjih tekstova o čuvenom 'Baminom rivalstvu sa Ouburnom, bio je heroj "Iron Bowl"-a odigranog 1985). Tifina mlađeg ipak treba pomenuti ne samo zbog pobede nad Tenesijem, već jer se radi o momku koji je najbolji poenter svih vremena u bogatoj istoriji Alabame na čijem se univerzitetu AF igra od 1892.



Kao što Sejben reče u ovom snimku, posle pobede nad Tenesijem njegova ekipa je imala preko potrebnu pauzu, te je uz ukupno 14 dana predaha (i priprema) dočekan duel sa 9-rangiranim LSU-om. Bilo je uveliko jasno da će pobednik tog meča, ako opravda očekivanja u nastavku sezone, trijumfom zakazati duel sa Floridom u konferencijskom SEC finalu. Protiv ekipe koja je bila šampion pre dvogodišnje dominacije upravopomenutih "Gejtorsa", protiv tima kog je trenirao pre nego što je došao u Alabamu ("zaobilaznim putem, preko Majami Dolfinsa"), Sejben je morao da se upregne maksimalno ne bi li pronašao lek za dobru odbranu "tigrova". I, pronašao je, ali tek u poslednjoj četvrtini (uz (malu?) pomoć sudija, koje nisu "svirale" presečeno dodavanje MekIlroja, iako se činilo da se to zaista i desilo). Bilo kako bilo, uz dva fild-gola Tifina i MekIlrojevo dodavanje do mlade WR nade koledž-fudbala, mnogo puta opisivanog Hulija Džonsa (TD za 73 jarde posle skrin dodavanja, i to baš kada preumornog Patrika Pitersona, koji je Džonsa odlično čuvao a koji je i imao "presečeno dodavanje koje to nije bilo" - nije bilo u igri), Alabama je prednost domaćih od 15:10 preokrenula u svoj trijumf, 15:24.

Rutinski x 2, teško x 1, moćno x 1

Lagani trijumfi protiv Misisipi Stejta (31-3) i "drugoligaša" Čatanuge (45:0) bili su ne baš dobra uvertira za ono što sledi. Prosto, nedostajlo je u tim nastupima adrenalina. A njega je, naprasno, bilo u velikim količinima kada je 'Bama naletela na više nego razigrani Ouburn. Neporaženi gosti nisu ni mogli da slute koliko će posla imati u "Iron Bowl"-u, mada... tu posla uvek ima. I uvek pobeđuje onaj koji ima više živaca u čuvenom rivalstvu. Tog 27. novembra više ih je imao Greg MekIlroj, koji je minut i po pre kraja okončao drajv kojim je Alabama nadoknadila deficit jer je njegovo tačdaun-dodavanje do Roja Apčrča postavilo konačnih 21:26 i bila više nego zanimljiva konferencijskog finala sa Floridom.

Florida je potom pala u meču za SEC titulu, podsetite se i sami kako. Sledeći meč je meč za BCS titulu. Rival? Teksas.